Back

ⓘ Војна академија Фрунзе




Војна академија Фрунзе
                                     

ⓘ Војна академија Фрунзе

Војна академија "Михаил Васиљевич Фрунзе" је била висока војна школа која је постојала у периоду од 1918. до 1998. године. Задатак академије било је образовање официра високим војним и војно-специјалистичким образовањем.

                                     

1. До револуције

Војна академија, која је носила име Михаила Васиљевича Фрунзеа, историју је наследила од Николајевске царске академије Генералног штаба основане 26. новембра 1832. године. Ово је био војно-научни центар Руског царства. За време док је постојала, та академија је дала више хиљада официра са вишим војним образовањем, који су зауимали практично све високе командне и административне функције у армији, као и развили високо војно школство у Русији.

                                     

2. Совјетски период

Дана 3. маја 1918. Николајевска академија је била реорганизована у "Академију генералног штаба Радничко-сељачке црвене армије". Прва генерација, новембра 1918. године, имала је 183 студента. Године 1921, претворена је у "Војну академију Радничко-сељачке црвене армије".

Од 31. октобра 1925. до 1998. године, академија је носила име по Михаилу Фрунзеу, који је био њен руководилац од 1923. до 1925. Од десетина хиљада официра које је одшколовала ова академија, њих око 30 постали су маршали Совјетског Савеза и главни маршали родова војске, а више од 60 су били генерали армије и маршали родова војске. Међу свршеним студентима ове академије били су: Борис Шапошњиков, Георгиј Жуков, Николај Ватутин, Иван Коњев, Родион Малиновски, Захаров, Петров, Константин Рокосовски и Василиј Чујков.

Више од 700 бивших академаца добили су звање хероја Совјетског Савеза и хероја Руске Федерације.

Академија је одликована: Орденом црвене звезде, 9. јануара 1922; Орденом Лењина, 18. децембра 1934; Орденом Суворова првог степена, 21. фебруара 1945. и Орденом Октобарске револуције, 8. децембра 1978. године.

                                     

3. Академија после 1991.

По наредби министарства одбране Руске Федерације од 29. августа 1998. године, 1. новембра 1998. је спајањем "Војне академије М. В. Фрунзе", "Војне академије Р. Ј. Малиновског" и "Више официрске школе - Пуцањ" Выстрел, формирана Општевојна академија оружаних снага Руске Федерације.

                                     

4. Генерали ЈНА који су се школовали на академији

У периоду од 1945. до 1947. године на "Војној академији Фрунзе" школовали су се познати југословенски генерали:

  • Генерал-пуковник Ђуро Дулић
  • Генерал-потпуковник авиjације Радоје Љубичић
  • Генерал-потпуковник Миле Узелац
  • Генерал-пуковник Јосип Антоловић
  • Генерал-пуковник Радојица Ненезић
  • Генерал-потпуковник Богдан Мамула
  • Генерал-пуковник Вицко Антић
  • Генерал-потпуковник Ђурађ Предојевић
  • Генерал-потпуковник Томица Поповић
  • Генерал-потпуковник Милан Зорић
  • Генерал-пуковник Франц Поглајен
  • Генерал-потпуковник Бранко Дуде
  • Генерал-пуковник Милош Шумоња
  • Генерал-пуковник Фрањо Херљевић
  • Генерал-пуковник Стево Рауш
  • Генерал-пуковник Станко Бјелајац
  • Генерал-пуковник Марко Перичин Камењар
                                     
  • 1947. године боравио на школовању на Војној академији Фрунзе Након повратка у земљу, завршио је Вишу војну академију ЈНА. До пензионисања 1962. године
  • народној армији ЈНА Завршио је Војну академију М. В. Фрунзе у Совјетском Савезу и Курс оператике Више војне академије ЈНА. Био је командант дивизије
  • опасностима од клизишта. Рудњевје већ изградио важне објекте попут Војне академије Фрунзе 1932 - 1937 и Маршалских станова 1947 чиме је задобио углед Комунистичке
  • ЈНА и остало. Завршио је Војну академију Михаил Васиљевич Фрунзе у Совјетском Савезу и школу оператике Више војне академије ЈНА. Пензионисан је у чину
  • Комунистичку партију Совјетског Савеза учланио се 1926. године. Војну академију Фрунзе завршио је 1930. године. Од 1937. до 1938. године учествовао је
  • одбране за позадину. Одликован је Орденом хероја Совјетског Савеза и другима. Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 431. Источни фронт у Другом
  • Илија проглашен за народног хероја. После рата, завршио је Вишу војну академију Михаил Фрунзе у СССР - у 1947 и Ратну школу ЈНА 1957 Међу осталим дужностима

Users also searched:

...