Back

ⓘ Александролит




                                     

ⓘ Александролит

Милошин је пронашао барон Сигмунд фон Хердер на Рудњаку 1835. године. У Србију је дошао на позив кнеза Милоша како би проучио рудно богатство, па је новопронађени минерал назвао милошин у кнежеву част 1839. Први га је проучио Брајтхаупт 1838. године и прогласио га новом врстом минерала. Међутим, он га је анализирао само квалитативно, док су га квантитативно анализирали С. Керстен, М. Благојевић, а такође и Марко Леко, чији је то био први научни рад. Те анализе су се међусобно веома разликовале. Сима Лозанић је 1884. године извршио анализу милошина и тада је утврдио да се ради о смеши два минерала; због тога све претходне анализе нису биле валидне. Зелени минерал у тој смеши је Лозанић назвао александролит у част краља Александра, а плавом је задржао име милошин. Тако је Лозанић одредио формулу александролита, коју је 1928. године Сава Урошевић писао као: H 4 Al 2 Si 3 O 11 2 H 4 Cr 2 Si 3 O 11. З. Максимовић је 1957. године потврдио да је Лозанић био у праву када је 1984. пронашао да су милошин и александролит настали распадањем авалита, при чему се издвајају алкалије и део силицијум-диоксида.

                                     
  • анализе нису биле валидне. Зелени минерал у тој смеши је Лозанић назвао александролит у част краља Александра, а плавом је задржао име милошин. Тако је Лозанић
  • потврдио да је Лозанић био у праву када је 1884. пронашао да су милошин и александролит настали распадањем авалита, при чему се издвајају алкалије и део силицијум - диоксида

Users also searched:

...