Back

ⓘ Фриденсрајх Хундертвасер




Фриденсрајх Хундертвасер
                                     

ⓘ Фриденсрајх Хундертвасер

Хундертвасер је рођен под именом Фридрих Стовасер. Био је јединац из мешовитог брака. Након што му је отац преминуо 1929. године, кад је имао само годину дана, у холокаусту су му страдали сви рођаци с мајчине стране. Њега и мајку Елсу од смрти у рату спасило је само очево порекло и чињеница да је служио у аустријској војсци.

Са само пет година почиње откривати уметност и ради прве цртеже. Године 1936. уписује се у Монтесори школу, али је напушта након године дана због финансијских проблема. У школи уочавају његов необични смисао за боје и облике. Године 1948. уписује Академију ликовних уметности у Бечу, у класи Робина Христиана Андрерсена. Након што је прикупио основна знања о пропорцијама тела, цртању акта и копирању из природе, напушта академију јер сматра да му она више ништа не може понудити.

Убрзо посјећује изложбу Егона Шилеа, чији је рад имао велики утицај на њега, за разлику од формалног образовања и ту га импресионирају боје, као и живост и хуманост грађевина које приказује на сликама. Такође га фасцинирају дела Валтера Кампмана и његово приказивање стабала као да су људска бића. Ова два сликара имала су подједнаки утицај на Хундертвасера као и велики мајстори попут Паула Клеа и Густава Климта.

Године 1949. путује у Италију а затим одлази у Париз, где остаје кроз 1950. годину. Одлазак у Париз био је пресудан и снажно је утицао на његов живот и рад.

Постао је светски познат већ од касних 60-их година, јер након боравка у Паризу следе непрестане изложбе, предавања и перформанси.

Од времена када је насликао своју прву спиралу, 1953. године у атељеу свога пријатеља Ренеа Броа, Хундертвасер је учврстио своју визију света и свој однос према спољашњој стварности. Био је то однос осмишљен као осмоза, постепени прелаз који следи нивое свести, а у својем је средишту увек имао своје "ја". Сликарски симбол спирале представља биолошку метафору. Равне линије називао је "ђавољим оруђем". Своју уметничку теорију назвао је "трансаутоматизам", а била је заснована на надреалистичком аутоматизму, али се фокусирала на искуство гледаоца.

                                     

1. Име

Много је пута мењао своје име. Први пут мења презиме из Стовасер у Хундертвасер –сто вода. У води види уточиште, место на које увек може побећи. Док је 1961. живео у Јапану променио је име из Фриедрих у Фридерих, затим у Фридереих, те на крају у Фриденсреих, а често се називао и господин Регентаг или капетан Регентаг по свом једрењаку. Брод је назвао Регентаг, односно - кишни дан, због лепоте боја које се могу видети у киши и јер су кишни дани једини дани кад може радити, кад је сретан. На крају је додао још једно име, Дункелбунт – тамно-шарен. Рекао је да има толико имена јер он у себи носи више особа - сликара, архитекта.

                                     

2. Дело

Бавио се сликарством, скулптуром, архитектуром, као и уређивањем фасада, дизајном поштанских маркица, плаката, одеће и застава. Био је велики борац за очување природе, што је показивао и кроз своје радове. Противник правих линија, у својим радовима користио је јарке боје, органске форме.

На моделу "Highrise Meadow House", у Бечу, Хундертвасер је указао на могућности узгајања биљака и дрвећа у самом средишту града. Истицао је како је градња таквих кућа јефтинија него што се чини, а основни циљ су срећа и задовољство оних који у њој живе. Модел се састојао од три бетонска блока, наравно кружна, с међусобно различитим и несиметрично постављеним прозорима на бетонским стубовима. На равним крововима тако одвојених спратова засађени су трава, цвеће и дрвеће, а краве су се лифтовима довозиле на такве зелене површине. Зу би се одлагала земља из органских тоалета још један његов изум и на њој би могле да се одгајају различите врсте воћа и поврћа. Уједно би се таквом конструкцијом решио и одвод јер би се искоришћена вода црпила на врх, па би се спиралним каналима спуштала низ грађевину и притом прочишћавала. Да идеја није толико сулуда и немогућа најбоље сведочи неколико Хундертвасерових реализованих пројеката, као што је Дечји центар у Хедерхајму, који је саградио Alfred Schmid према сликаревим замислима 1988. године.

                                     

3. Спољашње везе

  • Weblog about Hundertwasser
  • Hundertwasserhaus website
  • "Die Grüne Zitadelle von Magdeburg" - The last project of Hundertwasser
  • Hundertwasser architectur website
  • Designer portrait on rosenthalusa.com
  • The Mosaics of Hundertwasser
                                     
  • најпосећенијих зграда Беча и постала је део аустријске културне баштине. Фриденсрајх Хундертвасер почео је као сликар. Међутим, од почетка 1950 - их, он се све више
  • највреднија уметничка дела. Микеланђело Буонаротив Давид Мона Лиза Фриденсрајх Хундертвасер Кућа у Плохингену Медији везани за чланак Уметничко дело на Викимедијиној
  • енглески сликар Јан Хозар око 1478 - 1532 холандски сликар Фриденсрајх Хундертвасер 1928 - 2000 аустријски сликар Петер Хујс 1519 - 1584 фламански