Back

ⓘ Саобраћај у Норвешкој




Саобраћај у Норвешкој
                                     

ⓘ Саобраћај у Норвешкој

Норвешка је за европске услове велика и ретко насељена земља. Такође ова скандинавска земља је изразито планинска, са много затворених подручја, нарочито са копна. Све ово чини велике препреке копненом саобраћају. Међутим, захваљујући високом развоју Норвешке многе природне препреке за развој савременог саобраћаја су превазиђене. Са друге стране најдужа обала у Европи ка морима која се никад не леде и воде ка развијеном делу света дају велики значај поморском саобраћају.

Норвешка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Осло.

                                     

1. Железнички саобраћај

Државно предузеће за железницу је "Норвешка државна управа за железницу" нор. Jernbaneverket.

По најновијим подацима године укупна дужина железничке мреже у Норвешкој је 4.087 km стандардне ширине колосека 1435 mm. Од тога је електрификовано 2.622 km 64%, а 219 km су железнице дуплог колосека. Значајан податак је постојање чак 696 железничких тунела и 2760 железничких мостова. Треба истаћи и то да у ове податке нису укључене жичаре и успињаче, које су у складу са карактером земље честе и добро коришћене.

Највеће чвориште је престоница Осло. Од њега крећу готово све железничке линије у земљи. Најважније од њих су:

  • Железница Ророс, Хамар - Ророс - Трондхајм, укупна дужина 383 km.
  • Железница Довре, Осло - Хамар - Лилехамер - Домбос - Трондхајм, укупна дужина 553 km.
  • Железница Берген, Осло - Драмен - Берген, укупна дужина 372 km.
  • Железница Вестфолд, Осло - Драмен - Скиен, укупна дужина 148 km.
  • Железница Остфолд, Осло - Мос - Сарпсборг - граница са Шведском ка Гетеборгу, укупна дужина 137 km.
  • Железница Конгсвингер, Осло - граница са Шведском ка Стокхолму, укупна дужина 115 km.
  • Железница Сорланд, Драмен - Кристијансанд - Егерсунд - Ставангер, укупна дужина км.
  • Железница Нордланд, Трондхајм - Стенкјер - Мо и Рана - Боде, укупна дужина 729 km.

Градска железница је присутна у већим градовима, у Ослу, Бергену и Трондхајму. Сви градови поседују трамвајски превоз и приградску железницу, која је веома битна с обзиром на расплинутост и малу густину насељености норвешких градова. Постоје планови и за градње лаког метроа у овим градовима. Међутим, изградња овог типа превоза започета је само у Бергену, који нема праве могућности ширења скучен између мора и стрмих брда.

Железничка веза са суседним земљама:

  • Шведска - да
  • Русија - не
  • Финска - да, уз промену ширине колосека са 1435 mm на 1520 mm
                                     

2. Друмски саобраћај

Укупна дужина путева у Норвешкој је 90.741 km, од тога је 67.602 km са тврдом подлогом. Дужина ауто-путева у држави је свега 270 km погледати: Ауто-путеви у Норвешкој, што је мало за земљу величине Норвешке, али разумљиво с обзиром на ретку насељеност и изразити планински карактер земље. Због тога су углавном изграђени у јужној половини земље, где је густина насељености већа и углавном представљају излазне путеве из великих градова нарочито је значајан ауто-пут око Осла. Нарочито је битна изградња ауто-путне везе Осла са Гетеборгом у Шведској на југу, а, самим тим, и савремено прикључење на ауто-путну мрежу Европе. Све претходно наведено важи и за магистралне путеве - они су квалитетни и углавном су смештени у јужној Норвешке и дуж морских обала. Као и код железнице друмски тунели и мостови су веома чести.

Главни путеви у Норвешка се углавном поклапају са европским саобраћајним коридорима и носе бројчану ознаку од 1 до 99. Њихова укупна дужина је 8.769 km. "Бројеви" путева расту од југа ка северу. Последњих година учињено је много да се издвоје они правци који су битнији и тако су добијени "Државни путеви", често се поклапајући са путевима Европских коридора. Поред тога у виду ауто-пута су и обилазнице око великих градова.

Најважнији државни магистрални путеви су:

  • Државни пут Е69, Олдерфјорд - Нордкап, укупна дужина 129 km.
  • Државни пут Е75, Варде - Вадсе - граница са Финском, укупна дужина 125 km.
  • Државни пут Е8, Тромсе - граница са Финском, укупна дужина 118 km.
  • Државни пут Е10, Лофотска острва - нарвик - граница са Шведском, укупна дужина 60 km.
  • Државни пут Е18, Кристијансанд - Арендал - Порсгрун - Драмен - Осло - граница са Шведском, укупна дужина? км.
  • Државни пут Е6, граница са Шведском - Сарпсборг - Мос - Осло - Хамар - Лилехамер - Домбос - Трондхајм - Стенкјер - Мо и Рана - Боде - Алта - Киркенес - граница са Русијом, укупна дужина 2630 km.
  • Државни пут Е16, Берген - Хенефос - Осло, укупна дужина 494 km.
  • Државни пут Е39, Трондхајм - Молде - Олесунд - Берген - Ставангер - Кристијансанд, укупна дужина 1300 km.
  • Државни пут Е12, Мо и Рана - граница са Шведском, укупна дужина 20 km.
                                     

3. Водени саобраћај

Норвешка је изразита приморска земља са најдужом обалом у Европи. Земља излази на Норвешко и Северно море, као и на мореуз Скагерак. Норвешка има веома повољан положај, јер је њена обала окренута ка развијеној западној Европи и захваљујући Голфској струји никада се не леди. Због тога дуж целе обале постоји низ насеља, како на копну, на отвореном мору или у заливима фјордовима, тако и на многобројним острвима. Ова насеља углавном су ослоњена на море и морски превоз до ближих градова.

Велико ограничење за развој поморског саобраћаја у Норвешкој су стрме и високе планине над готово целом обалом, које већим делом затварају прилаз из унутрашњости Скандинавије. Међутим, на свим местима где је та веза могућа развиле су се значајне луке и данас велики градови попут Осла, Бергена, Трондхајма, Драмена, Бодеа или Тромсеа. Мање луке су Нарвик, Олесунд, Ставангер, Молде и Стејнћер.

Унутрашњи водени саобраћај Норвешка је занемарљив и односи се на пар мањих језера. Он је углавном туристичког облика.



                                     

4. Гасоводи и нафтоводи

Норвешка спада међу ретке развијене земље света са извозом нафте и природног гаса.

Гасовод: Гасоводна мрежа је веома развијена, а постоје и подземни гасоводи до Данске, Француске, Белгије, Немачке и Велике Британије.

Нафтовод: 53 км

                                     

5. Ваздушни транспорт

У Норвешкој постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије предузеће "Скандинејвијан ерлајнс систем" или краће и познатије "САС", које заједничко главно авио-предузеће и за Данску и Шведску.

У земљи постоји чак 99 званично уписаних аеродрома 2006. године, од чега 63 са чврстом подлогом погледати: Аеродроми у Норвешкој. 59 уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом IATA Airport Code. Због изолованости многих делова земље чак 49 аеродрома имају сталне линије за превоз путника, и то највећи део њих само ка Ослу или лети чартер линије до туристичких одредишта. Свега неколико аеродрома има сталне међународне линије и могу се сматрати великим за државу. То су:

  • Аеродром "Вернес" у Трондхајму - TRD
  • Аеродром "Флесланд" у Бергену - BGO
  • Аеродром "Боде" у Бодеу - BOO
  • Аеродром "Сола" у Ставангеру - SVG
  • Аеродром "Лангнес" у Тромсеу - TOS
  • Аеродром "Гардермоен" у Ослу - OSL
  • Аеродром "Вигра" у Олесунду - AES

Најважније ваздухопловно чвориште у Норвешкој је Аеродром "Гардермоен" код Осла, који се налази на 48 km севевно од града. Ово је и други по промету аеродром у Скандинавији. Други по важности је Аеродром "Флесланд" у Бергену. Већина осталих наведних аеродрома има инстране летове само до земаља северне Европе.

У Норвешкој постоји и 6 званично уписаних хелиодрома.

                                     
  • пољима која се налазе у норвешком сектору. Највеће поље природног гаса у Северном мору је поље Трол. Оно се налази у Норвешкој бразди на дубини од 345
  • октобра. Трчи се по јавним путавима који су у време одржавања првенства затворени за саобраћај Награде се крећу у распону од 30.000 до 3.000 долара. Легенда
  • Ериксон и СКФ Саобраћај Саобраћај је веома важан део градске привреде. Гетеборг је већ вековима важна лука Шведске, а данас и највећа у целој Скандинавији
  • међуградски аутобуски и железнички саобраћај а оставља се могућност за аутомобилски саобраћај Од увођења ванредног стања у Србију је ушло више од 71.000
  • Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун - Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом
  • компанија од 2020. године не обавља авио - саобраћај Њене летове је преузела компанија Ер Србија Јат ервејз Саобраћај у Србији Air Serbia Fleet Details and
  • Будимпешти. Пуштена је у саобраћај 1896. године, после само две године изградње. Годину дана касније почеле су да саобраћају и прве подземне жељезнице
  • делатности које су са тим повезане туризам, угоститељство, услуге, саобраћај У овом раздобљу један град годишње носи звање европске престонице културе
  • имао петље. Убрзо након тога, у Њујорку 1924. године, отворен је саобраћај Бронкс ривер парквеј.. То био је први пут у Северној Америци који је користио
  • милион људи широм света. 2000 - Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900

Users also searched:

...