Back

ⓘ Саобраћај у Италији




Саобраћај у Италији
                                     

ⓘ Саобраћај у Италији

Република Италија спада у велике земље Европе и представља средишњу земљу Средоземља, што да је изванредне услове за развој прометног саобраћаја. Италија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај, посебно поморски. Рим, као престоница Италије, и Милано, као њено најважније привредно средиште, представљају не само главне саобраћајне чворове у држави, већ и у овом делу Европе.

                                     

1. Железнички саобраћај

У Италији постоји више железничких предузећа, од којих је највећа и најпознатија железничка компанија Трениталија. Италијанска железница је веома развијена и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Велики градови се полако међусобно повезују брзом железницом, која се интензивно изграђује.

Укупна дужина железничке мреже стандардног колосека у Италији је 19.394 km 1998. године, од чега на железницу стандардног колосека отпада 18.071 km. Електрификовано је 11.322 km железнице. Постоје је и пруге уског колосека са укупном дужином од 1.323 km. Ова железница се данас користи више у туристичке сврхе.

Најважније железничко чвориште у земљи је Милано, где се укршатју пруге са Апенинског полуострва и из Европе. Остала важна железничка чворишта са великим железничким станицама су: Рим, Болоња, Бари, Фиренца, Ђенова, Напуљ, Палермо, Торино, Венеција.

Најважније железничке пруге у Италији су оне које примају возове великих брзина:

  • Торино - Милано, у изградњи
  • Милано - Болоња - Фиренца - Рим - Напуљ, у изградњи
  • Напуљ - Сицилијански мост - Палермо, у изградњи
  • Милано - Верона - Венеција, у развоју
  • Милано - Лион у Француској, у развоју
  • Милано - Ђенова, у изградњи

У Италији постоји и веома развијена мрежа градске железнице. Велики број градова поседује трамвајски систем, а више већих градова поседује метро систем:

  • Милано - 3 линије + 1 једна у изградњи, погледати: Милански метро
  • Торино - 1 линија, погледати: Торино метро
  • Напуљ - 2 линије + 1 једна у изградњи, погледати: Напуљски метро
  • Рим - 2 линије + 1 једна у изградњи, погледати: Римски метро
  • Катанија - 1 линија, погледати: Катанијски метро
  • Ђенова - 1 линија, погледати: Ђеновски метро
  • Болоња - 1 једна линија у изградњи, погледати: Болоњски метро
  • Брешија - 1 једна линија у изградњи, погледати: Брешијски метро

Железничка веза са суседним земљама:

  • Швајцарска - да
  • Француска - да
  • Словенија - да
  • Ватикан - да
  • Аустрија - да
  • Сан Марино - да
                                     

2. Друмски саобраћај

Укупна дужина друмских путева у Италији је 654.676 km, сви са чврстом подлогом 1998. година. Дужина ауто-путева тренутно износи око 7000 km, а очекује се и изградња нових деоница. Треба нагласити да Италија, упркос врло израженом планинском крајолику у већем делу земљу, поседује веома савремену путну мрежу на свим нивоима, од државних ауто-путева до сеоских путева.

Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави, посебно са Римом и Миланом, као и престоницама и великим градовима суседних земаља. Многи ауто-путеви прате линије главних железница. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе "А+број". Поред класичних ауто-путева постоји и кружни ауто-путеви око великих градова или "прстени" тзв. Тангенцијале, као и ауто-путне везе између блиских главних ауто-путева тзв. Бретеле и између градова без пролазних ауто-путева и њима најближих главних ауто-путева тзв. Ракорди.

Најважнији државни ауто-путеви су:

  • А29, Палермо - Мазара дел Вало.
  • А3, Напуљ - Салерно - Ређо ди Калабрија, укупна дужина 495 km.
  • А10 или "Ауто-пут цвећа", Ђенова - Савона - Санремо - Француска Аузрна обала.
  • А13, Падова - Ферара - Болоња.
  • А24 или "Ауто-пут паркова", Рим - ЛАквила - Терамо, укупна дужина 114 km.
  • А19, Палермо - Ена - Катанија.
  • А23 или "Ауто-пут Алпи-Јадран", Палманова - Удине - Аустрија.
  • А1 или "Ауто-пут сунца", Милано - Болоња - Фиренца - Рим - Напуљ, укупна дужина 760 km.
  • А21 или "Ауто-пут вина", Торино - Алесандрија - Пјаченца - Бреша.
  • А8 или "Ауто-пут језера", Варезе - Милано.
  • А5 или "Аоста ауто-пут", Торино - Аоста - Француска.
  • А31 или "Валдаско Ауто-пут", Тренто - Вићенца.
  • А18, Месина - Катанија.
  • А6 или "Вердамаре ауто-пут", Торино - Савона.
  • А22 или "Ауто-пут Бренеро", Модена - Верона - Тренто - Болцано - Аустрија.
  • А27, Венеција.
  • А26 или "Ауто-пут тунела", Ђенова - Алесандрија - Новара, укупна дужина 197 km.
  • А28, Конељано - Портогруаро.
  • А16 или "Ауто-пут два мора", Напуљ - Каноза.
  • А14 или "Јадрански ауто-пут", Болоња - Римини - Анкона - Пескара - Бари - Таранто, укупна дужина 743 km.
  • А32 или "Фрејус ауто-пут", Торино - Француска.
  • А11 или "Фиренца - море", Фиренца - Пиза.
  • А15 или "Ауто-пут Дел Ћиза", Парма - Ла Специја.
  • А30, Казерта - салерно.
  • А25, Пескара - Боргорозе, укупна дужина 114 km.
  • А7 или "Серавале ауто-пут", Милано - Ђенова.
  • А9, Милано - Комо - Швајцарска, укупна дужина 42 km.
  • А12 или "Плави ауто-пут", Ђенова - Ла Специја - Пиза - Ћивитавекија.
  • А20, Месина - Палермо.
  • А4 или "Серенисима ауто-пут", Торино - Милано - Верона - Венеција - Трст - Словенија.
                                     

3. Водени саобраћај

Италија је приморска и средоземна земља и има много великих поморских лука. Такође, под заставом Италије плови 427 трговачких бродова са више од 1000 регистарсих тона. Највећа италијанска лука је Ђенова, позната и на новоу целог света. Велике луке су: Ла Специја, Ливорно, Напуљ, Каљари, Месина, Палермо, Катанија, Бриндизи, Бари, Анкона, Венеција, Трст.

Са друге стране, копнени саобраћај, мада дужине 2400 km, је слабо развијен и није међународног значаја. Разог овоме је што већина река мала и кратка, са плитким коритом и веома променљивог водостаја лети неке реке и пресуше. Саобраћај по језерима такође је мањем значаја и више као саставни део туризма.

Посебан случај представља Венеција, једини светски познат град где је преовлађујућа врста градског превоза пловилима кроз многобројне канале.

                                     

4. Ваздушни транспорт

У Италији постоји неколико авио-компанија, од којих је најпознатија Алиталија, једна од најважнијих у целој Европи.

У држави постоји 230 званично уписаних аеродрома, од тога је са тврдом подлогом 133. У држави чак 51 аеродром има IATA код IATA Airport Code и, самим тим, међународни значај. Два аеродрома су међународног значаја тзв. "хабови"и то су:

  • Међународни аеродром "Малпенса" у Милану - MXP
  • Међународни аеродром "Леонардо да Винчи" у Риму, познат и као Фијумичино - FCO

Поред њих важни аеродроми у држави су и:

  • Међународни аеродром "Америго Веспучи" у Фиренци - FLR
  • Међународни аеродром "Уго Ниута" у Напуљу - NAP
  • Међународни аеродром "Гуљермо Маркони" у Болоњи - BLQ
  • Међународни аеродром "Кристифор Колумбо" у Ђенови - GOA
  • Међународни аеродром "Сандро Пертини" у Торину - TRN
  • Међународни аеродром "Рончи ди Легионари" у Трсту - TRS
  • Међународни аеродром "Марко Поло" у Венецији - VCE
  • Међународни аеродром "Фалконе и Борселино" у Палерму - PMO
  • Међународни аеродром "Енбрико Форланини" Линате у Милану - LIN

У Италији је званично уписан и 5 хелиодрома.



                                     
  • градски саобраћај 1901. су 1961. године укинути. Већ дуже година се раде планови за поновну изградњу шинског градског и приградског саобраћаја Децембра
  • одржавала велико вођство у другим морнаричким областима, посебно над Немачком и Италијом Пол Кенеди је истакао да су обе земље веровале у тезу Алфреда Тајера
  • да савладају обезбеђење и минирају овај објекат, прекинувши сваки пут саобраћај на две до три недеље. Хитлерова Немачка анектирала је 1941. северни део
  • и Италија остале савезнице све до пада фашизма у Италији Италија је гајила територијалне претензије према НДХ. Отуда су Италијани устанак Срба у НДХ
  • међуградски аутобуски и железнички саобраћај а оставља се могућност за аутомобилски саобраћај Од увођења ванредног стања у Србију је ушло више од 71.000
  • У подножју Доломита развио се спортско - туристички центар Кортина д Ампецо. За саобраћај је значајна долина реке Адиђе. Алпи су за северну Италију важан
  • Електрични трамвај у Пули, тада поморској бази аустроугарске морнарице, свечано је пуштен у саобраћај 24. марта 1904. године, иако је пробна вожња обављена

Users also searched:

...