Back

ⓘ Саобраћај у Румунији




                                     

ⓘ Саобраћај у Румунији

Румунија је велика европска земља, која се протеже кроз неколико прометно веома важних области. Због тога постоје изванредне могућности за развој саобраћаја и саобраћајне мреже, али због тешке скорашње историје прави развој ове области тек предстоји.

Румунија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Букурешт, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћајни чворови су и Темишвар, Клуж, Констанца, Брашов, Крајова, Јаши.

                                     

1. Железнички саобраћај

По најновијим подацима из 2004. године укупна дужина железничке мреже у Румунији је 22.298 km, од чега је 36% електрификовано, а 27% су пруге са два колосека. По овим показатељима Румунија је четврта земља у Европи по развијености железничке мреже. Због тога и превоз свим врстама железнице заузима високо место у укупном саобраћају у земљи - претпоставља се да је 2004. године 45% свих путника у Румунији превезено управо железницом. Међутим, и поред дужине пруга и значаја за земљу железничка мрежа је у веома лошем стању и интензивно се обнавља.

Једини град са метроом је Букурешт, који је развијен спрам величине града и има 4 линије погледати: Букурешки метро. Букурешт поседује и железнички прстен око себе.

Железничка веза са суседним земљама:

  • Молдавија - да, уз промену ширине газа
  • Украјина - да, уз промену ширине газа
  • Мађарска - да
  • Србија - да
  • Бугарска - да
                                     

2. Друмски саобраћај

Укупна дужина путева у Румунији у 2004. години је 198.817 km од чега је са чврстом подлогом 60.043 km. Од тога је дужина важних државних путева 14500 km. Дужина савремених ауто-путева тренутно износи свега 280 km, али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница. Национални ауто-путеви носе двозначну ознаку "А+број".

Национални ауто-путеви који су делови Европских коридора су:

  • Ауто-пут А3 - назван и "Ауто-пут Трансилванија" - Букурешт - Плојешти - Брашов - Тргу Муреш - Клуж - Орадеа - граница са Мађарском, укупна дужина пута је 588 km, до сада неизграђена било која деоница, прва деоница Букурешт - Плојешти у изградњи, а у припремама за изграду су деоница од мађарске границе до Клужа.
  • Ауто-пут А2 - назван и "Ауто-пут сунца" - Букурешт - Фетешти - Чернавода - Констанца, укупна дужина пута је 204 km, од тога до 2008. изграђено 152 km на деоници Букурешт - Чернавода, а крај градње целог пута очекује се до 2010. године.
  • Ауто-пут А5 - назван и "Ауто-пут Молдавија" - Плојешти - Бузау - Фокшани - граница са Молдавијом, укупна дужина пута је 314 km, у плану изградња деонице до Фокшанија.
  • Ауто-пут А4 - назван и "Ауто-пут Исток-Запад" - граница са Молдавијом - Јаши - Пјатра Њамц - Тргу Муреш веза на ауто-пут А3, укупна дужина пута је 300 km, планиран почетак изградње 2008. година.
  • Ауто-пут А1 - Букурешт - Питешти - Сибињ - Темишвар - Арад - граница са Мађарском, укупна дужина пута је 620 km, од тога до 2008. изграђено 127 km на деоници Букурешт - Питешти, а крај градње целог пута очекује се до 2014. године.

Поред ауто-путева постоје и веома важни магистрални путеви са четири траке, који су такође делови Европских коридора:

  • Фагараш - Сибињ, веза између ауто-путева А1 и А3, планирано 80 km дужине.
  • Себеш - Турда, веза између ауто-путева А1 и А3, планирано 80 km дужине.
  • Римнику Сарат - Браила - Галац, крак пута А5.
  • Питешти - Крајова, крак пута А1.
  • Букурешт - Ђурђу - граница са Бугарском, укупна дужина пута је 65 km, од тога до 2008. изграђено 35 km, а остатак у изградњи.
                                     

3. Водени саобраћај

Румунија је приморска земља, али је морска обала кратка и северном половином мочварна. Због тога је развијена само једна лука, Констанца. Овај град је по припајању Румунији од безначајног насеља постао велика морска лука, једна од најзначајнијих у Европи, будући да је то црноморска лука најближа средњој Европи. Такође овај град је и једно од главних средишта у држави.

Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја и у основи се ослања на значај Дунава, који доњом дужином тока протиче кроз Румунију. Дужина речних водених путева у земљи је преко 1000 km. Најважније луке на Дунаву су: Дробета Турну Северин, Калафат, Олтеница, Ђурђу, Браила, Галац, Тулћеа. Поред Дунава, значајан је и промет каналом Чернавода-Негру Вода, дужине 67 km.

                                     

4. Гасоводи и нафтоводи

Гасовод: Дужина токова је 3.508 км 2006. године уз напомену да се гасоводна мрежа веома брзо развија, а постоје и планови за успостављање магистралне гасоводне везе од луке Констанца до границе са Србијом и даље на запад.

Нафтовод: Дужина токова је 2.427 км 2006. године.

                                     

5. Ваздушни саобраћај

Будући да Румунија пространа земља у Европи, ваздушни саобраћај има већи значај него у другим земљама. У Румунији постоји неколико авио-компанија, од којих је најпознатија и највећа ТАРОМ, а друге мање су Ромавиа, Карпатер, Блу Ер, Аквила Ер, Јон Ћириак Ер.

У земљи постоји 61 званично уписаних аеродрома погледати: Аеродроми у Румунији, али само је 7 од њих уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом IATA Airport Code:

  • Аеродром "Сибију" у Сибињу
  • Аеродром "Арад" у Араду
  • Аеродром "Михаил Когелничану" у Констанци
  • Аеродром "Клуж-Напока" у Клужу
  • Аеродром "Трајан Вуја" у Темишвару некадашњи Ђармата аеродром
  • Аеродром "Аурел Влајку" у Букурешту некадашњи Банеаса аеродром
  • Аеродром "Хенри Коанда" у Букурешту некадашњи Отопени аеродром

У току је изградња новог међународног аеродрома у Брашову.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је букурешки Аеродром "Хенри Коанда", и данас познат као Отопени. Међутим, највећи пораст промета имао је Аеродром "Трајан Вуја" у Темишвару због удаљености града од других већих градова у земљи.

У Румунији су званично уписана и 1 хелиодром 2006. године.



                                     
  • октобра. Трчи се по јавним путавима који су у време одржавања првенства затворени за саобраћај Награде се крећу у распону од 30.000 до 3.000 долара. Легенда
  • 1746 обновљена 1906. године. Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и
  • Батајница - Добановци дужине 11 km пуштена је у саобраћај 2012. године. Радови на петљи и вијадукту код Батајнице, где је у саобраћају у почетку била само десна страна
  • застој саобраћаја Захваљујући овом албуму Брена је дошла на прво место најпопуларнијих певача у Југославији, те постала мега звезда у Румунији и Бугарској
  • издао је директиву својим командантима у којој говори о побуни народа у Лици, који наоружан угрожава саобраћај између Грачаца и Книна, и изгледа тежи
  • веома разноврсна: индустрија, пољопривреда, шумарство, грађевинарство и саобраћај Водећа грана је прехрамбена индустрија. Банат Званични веб сајт Средњобанатски
  • међуградски аутобуски и железнички саобраћај а оставља се могућност за аутомобилски саобраћај Од увођења ванредног стања у Србију је ушло више од 71.000
  • трговину и развој. Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине
  • имао петље. Убрзо након тога, у Њујорку 1924. године, отворен је саобраћај Бронкс ривер парквеј.. То био је први пут у Северној Америци који је користио
  • компанија од 2020. године не обавља авио - саобраћај Њене летове је преузела компанија Ер Србија Јат ервејз Саобраћај у Србији Air Serbia Fleet Details and

Users also searched:

...