Back

ⓘ Подјезични живац




Подјезични живац
                                     

ⓘ Подјезични живац

Подјезични или хипоглосни живац је кранијални живац, који инервише мускулатуру језика и гениохиоидни мишић.

Живац полази из моторног једра лат. nucleus nervi hypoglossi продужене мождине у виду 10-12 коренова, који излазе кроз њен предњи бочни жлеб. Након тога коренови се простиру упоље и унапред и улазе у хипоглосни канал, где се спајају у једно нервно стабло. После изласка из лобањске дупље, живац улази у ретростилоидни део латерофарингеалног простора и спушта се дуж спољашње стране унутрашње и спољашње каротидне артерије. У висини почетног дела потиљачне артерије, он скреће хоризонтално унапред према језику. Пошто прође кроз пукотину између хиоглосног и милохиоидног мишића, помоћни живац долази у подјезични предео и дели се у своје завршне језичне гране.

Језичне гране лат. rami linguales nervi hypoglossi инервишу мишиће језика и гениохиоидни мишић. При једностраној парализи нерва долази до отежаних покрета језика, док је при обостраној парализи он у потпуности непокретан и отежани су говор и жвакање.

                                     
  • одговарајући непчани крајник подјезични живац лат. nervus sublingualis који оживчава подјезичну жлезду и слузницу подјезичног предела и гране за унутрашњу
  • доњовилични живац а сваком од тих грана је придодат по још један или два вегетативна ганглиона. Детаљније: Офталмични живац Офталмични живац је сензитивна
  • слепоочни живци образни живац и масетерични живац Од задње завршне гране се одвајају: унутрашњи криласти живац живац затезача меког непца, живац затезача
  • Живац лица или фацијални живац лат. nervus facialis је кранијални нерв који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка влакна. Моторна влакна полазе
  • дели у три гране: утрикулоампуларни, кесични и задњи ампуларни живац Утрикулоампуларни живац лат. nervus utriculoampullaris пролази кроз отворе на задње - горњем
  • Крајњи или терминални живац лат. nervus terminalis је тзв. нулти кранијални живац кога је открио немачки научник Густав Фрич нем. Gustav Fritsch
  • офталмични живац пролази кроз горњу орбиталну пукотину и улази у очну дупљу где даје своје завршне гране: сузни, чеони и назоцилијарни живац Сузни живац лат
  • Живац луталац или пнеумогастрични живац лат. nervus vagus је кранијални живац који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка нервна влакна. Има углавном
  • унутрашње и спољашње каротидне артерије. У висини великог рога подјезичне кости, живац се дели на спољашњу и унутрашњу грану. Спољашња грана лат. ramus
  • ганглионарном слоју мрежњаче ока. Живац полази од задњег дела очне јабучице, тачније од тзв. колута или папиле оптичког живца лат. discus nervi optici на
  • ивице очне дупље, он се дели на супраорбитални и супратрохлеарни живац Супраорбитални живац лат. nervus supraorbitalis се даље дели у још две гране спољашњу
  • цилијарне живце и задњи етмоидни живац и доспева до предњег етмоидног отвора где се дели у две завршне гране предњи етмоидни и инфратрохлеарни живац Спојнична