Back

ⓘ Ушно-слепоочни живац




Ушно-слепоочни живац
                                     

ⓘ Ушно-слепоочни живац

Ушно-слепоочни живац је сензитивна грана доњовиличног нерва, која се одваја од његове задње завршне гране. Живац инервише кожу ушне шкољке и слепоочне регије, али такође прима и парасимпатичка влакна из језично-ждрелног живца за инервацију паротидне пљувачне жлезде.

Ушно-слепоочни живац настаје из два корена, која обухватају средњу можданичну артерију и око ње граде тзв. прстенасту замку. Након што се коренови споје у једно стабло на спољашњој страни крвног суда, живац се простире уназад и упоље испод крова инфратемпоралне јаме, пролази иза врата доње вилице и улази у паротидну ложу. Након тога он прави заокрет под правим углом, пролази кроз горњи део паротидне жлезде и улази у жлеб између трагуса троугластог испупчења ушне шкољке и виличног зглоба. У жлебу се живац пружа навише паралелно са артеријским и венским судовима и долази до слепоочног предела где се дели у завршне гранчице.

Бочне гране ушно-слепоочног живца су:

  • живац спољашњег ушног канала лат. nervus meatus acustici externi, за инервацију коже канала и
  • паротидне гране лат. rami parotidei, за инервацију паротидне жлезде;
  • спојничне гране са живцем лица лат. rami communicantes cum nervi faciali, којих има од 1 до 4;
  • грана за бубну опну лат. ramus membranae tympani за инервацију коже бубне опне.
  • предњи живци ушне шкољке лат. nervi auriculares anteriores, за инервацију коже трагуса и предњег дела ушне шкољке,

Завршне гране ушно-слепоочног живца су површинске слепоочне гране лат. rami temporales superficiales, које се зракасто шире и инервишу кожу слепоочног предела.

                                     
  • меког непца, живац затезача бубне опне, ушно - слепоочни живац доњи зубни живац и језични живац Доњовиличном живцу су придодата и два вегетативна ганглиона:
  • унутрашњи криласти живац живац затезач меког непца, живац затезач бубне опне, ушно - слепоочни живац доњи зубни живац и језични живац Ганглиони придодати
  • се завршава у отичком ганглиону. Живац доноси ганглиону парасимпатичка влакна која иду преко ушно - слепоочног живца у паротидну жлезду. Славољуб В. Јовановић
  • Живац луталац или пнеумогастрични живац лат. nervus vagus је кранијални живац који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка нервна влакна. Има углавном
  • Задњи ушни живац лат. nervus auricularis posterior је бочна грана фацијалног живца која се одваја након што фацијални живац изађе кроз стиломастоидни
  • Живац лица или фацијални живац лат. nervus facialis је кранијални нерв који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка влакна. Моторна влакна полазе
  • Влакна иду преко бубног сплета и малог петрозног живца у отички ганглион и потом преко ушно - слепоочног живца у паротидну жлезду. Грана каротидног синуса лат
  • Одводна или постганглијска влакна одлазе у спојничну грану са ушно - слепоочним живцем и затим преко његових паротидних грана у паротидну пљувачну жлезду
  • фацијалног живца Он прима нервна влакна из све три компоненте живца моторне, сензорне и парасимпатичке односно у њему се фацијални живац у ужем смислу
  • predelu distribucije trigeminalnog živca i parezom živca abducensa. Dok je proces ograničen samo na piramidu slepoočne kosti bolesnik nema nikakvih karakterističnih
  • нервом у централне структуре. Вестибуларни и кохлеарни живац се уједињују у вестибулокохлеарни живац Вестибулокохлеарни нерв је 8. мождани нерв. Многе животиње
  • су инервисани гранама фацијалног живца и код човека немају никакво дејство односно могу незнатно да померају ушну шкољку код појединих особа Код неких