Back

ⓘ Белегишка култура




Белегишка култура
                                     

ⓘ Белегишка култура

Белегишка култура је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.

                                     

1. Распростирање

Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, на истоку се простире до југозападних обронака Карпата. На северу је граница културе западна и северна Бачка у близини Оџака и Турије Србобран откривени су појединачни налази ове културе), као и северни Банат налази из Иђоша, али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда, на локалитетима на Карабурми Роспи Ћуприја и Ритопеку.

                                     

2. Сахрањивање

У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.

Најзначајније некрополе су Стојића гумно поред Белегиша, на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица у Банату. Највећа некропола је Карабурма Београд.

                                     

3. Покретни материјал

Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.

Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде.

Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.

Од металних налаза појављују се:

  • издужена секира са дугметастом дршком
  • луналасти привесци,
                                     
  • насеље сопотско - ленђелске културе енеолит - култура Болерас - Чернавода III рано и средње бронзано доба - винковачка и ватинска култура старије гвоздено доба
  • Култура гробних хумки или Хигелгребер култура нем. Hügelgräberkultur је име за више културних група бронзаног доба распрострањених од Рајне до Карпата
  • Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији. Ватинска култура је у раној
  • Македоније и Босне и Херцеговине. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи
  • Старчевачка култура међународним називом Starčevo - Körös - Cris комплекс је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4
  • Коцофени култура рум. Cotofeni, позната и као Усатово култура је енеолитска култура чије је матично подручје била данашња југозападна Румунија, а подручје
  • Тисаполгар Бодрогкерестур култура мађ. Tiszapolgár - Bodrogkeresztúr је једна од значајних култура металног доба Европе. Њено матично подручје налази се
  • облуци или орнаментисане кости, стављани су или у урне или поред њих. Белегишка култура Бронзано доба Вранић, С., Белегиш, Стојића Гумно - некропола спаљених
  • Бјелобрдска култура негде и Белобрдска култура назив је за средњовековну археолошку културу Ова култура је била лоцирана на простору данашње Мађарске
  • Гамзиградска култура је култура позног бронзаног доба, коју су 1995. дефинисали Срејовић и Лазић. Она је хронолошки одређена у период краја раног бронзаног
  • Вучедолска култура је касно енеолитска култура поникла на подручју источне Славоније и Срема. Веома рани налази ове културе пронађени су на епонимном