Back

ⓘ Трограни живац




Трограни живац
                                     

ⓘ Трограни живац

Трограни или тригеминални живац је мешовити кранијални нерв, који инервише мастикаторну мускулатуру и из ње изведене мишиће, док његов сензитивни део оживчава кожу лица и предњег дела главе, слузокожу носне дупље, усне дупље и предње 2/3 језика, зубе, вежњачу, поједине опне очне јабучице и извесне делове тврде мождане опне. Овим гранама се прикључују симпатичка и парасимпатичка нервна влакна која потичу из фацијалног и језично-ждрелног живца, а која инервишу различите органе.

Тригеминални живац излази из можданог стабла на граници предње и бочне стране моста помоћу два корена: моторног и сензитивног коме је придодат и тригеминални ганглион. Оба корена су међусобно приљубљена и пружају се косо навише, упоље и унапред и улазе у тригеминалну дупљу, након што пређу преко горње ивице петрозног дела слепоочне кости, и улазе у тригеминални Гасеров ганглион.

Од предње-доње ивице ганглиона полазе завршне гране тригеминуса: офталмични, горњовилични и доњовилични живац, а сваком од тих грана је придодат по још један или два вегетативна ганглиона.

                                     

1. Офталмични живац

Офталмични живац је сензитивна завршна грана тригеминуса, која инервише кожу горњег очног капка и чела, слузокожу горњег и предњег дела носне дупље, вежњачу, фиброзну и судовну опну ока и делове тврде можданице. Њему се придружују и симпатичка влакна, која одлазе у цилијарни ганглион.

Завршне гране овог нерва су: сузни, чеони и назоцилијарни живац.

                                     

2. Горњовилични живац

Горњовилични или максиларни живац је такође сензитивна завршна грана тригеминуса, али му се прикључују и вегетативна нервна влакна која одлазе у криластонепчани ганглион. Живац инервише кожу средњег дела лица, слузокожу задњег и доњег дела носне дупље, тврдог и меког непца, зубе и десни у горњој вилици и средишњи део тврде можданице. Осим тога, преко ганглиона он регулише рад сузне, носних и непчаних жлезда.

Завршне гране горњовиличног живца су: јабучни живац, криластонепчани живци, задње-горње зубне гране и инфраорбитални живац.

                                     

3. Доњовилични живац

Доњовилични или мандибуларни живац је мешовита и најјача завршна грана тригеминуса. Он инервише мастикаторне и из њих изведене мишиће, кожу доњег дела лица, слепоочне регије и спољашњег ушног канала, слузокожу образа, доње усне, подјезичног предела и предње трећине језика, зубе и десни доње вилице и део тврде можданице. Осим тога, мандибуларни нерв регулише рад паротидне, подвиличне и подјезичне жлезде и преноси чуло укуса из језика.

Завршне гране живца су предња и задња. Од предње гране се одвајају: дубоки слепоочни живци, образни и масетерични живац, док се од задње гране одвајају: унутрашњи криласти живац, живац затезач меког непца, живац затезач бубне опне, ушно-слепоочни живац, доњи зубни живац и језични живац.

Ганглиони придодати овом нерву су: отички и подвилични ганглион.

                                     
  • дели у три гране: утрикулоампуларни, кесични и задњи ампуларни живац Утрикулоампуларни живац лат. nervus utriculoampullaris пролази кроз отворе на задње - горњем
  • максиларни живац лат. nervus maxillaris је једна од завршних грана трограног кранијалног нерва поред офталмичног и доњовиличног живца Спада у групу
  • Крајњи или терминални живац лат. nervus terminalis је тзв. нулти кранијални живац кога је открио немачки научник Густав Фрич нем. Gustav Fritsch
  • офталмични живац пролази кроз горњу орбиталну пукотину и улази у очну дупљу где даје своје завршне гране: сузни, чеони и назоцилијарни живац Сузни живац лат
  • Живац луталац или пнеумогастрични живац лат. nervus vagus је кранијални живац који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка нервна влакна. Има углавном
  • Живац лица или фацијални живац лат. nervus facialis је кранијални нерв који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка влакна. Моторна влакна полазе
  • Подјезични или хипоглосни живац лат. nervus hypoglossus је кранијални живац који инервише мускулатуру језика и гениохиоидни мишић. Живац полази из моторног
  • ганглионарном слоју мрежњаче ока. Живац полази од задњег дела очне јабучице, тачније од тзв. колута или папиле оптичког живца лат. discus nervi optici на
  • ивице очне дупље, он се дели на супраорбитални и супратрохлеарни живац Супраорбитални живац лат. nervus supraorbitalis се даље дели у још две гране спољашњу
  • цилијарне живце и задњи етмоидни живац и доспева до предњег етмоидног отвора где се дели у две завршне гране предњи етмоидни и инфратрохлеарни живац Спојнична
  • језика где се дели у своје завршне гране. Језично - ждрелни живац има пет бочних грана бубни живац грана каротидног синуса, ждрелне гране, грана за стилофарингеални