Back

ⓘ Петар Комненић




                                     

ⓘ Петар Комненић

Рођен је 1895. године у селу Пилатовци, код Никшића. Отац му је био свештеник и племенски капетан Тодор Комненић. Дјетињство је провео у завичају гдје је завршио основну школу. Гимназију и Филозофски факултет смјер историја је завршио у Београду.

У Балканским ратовима је учествовао као шеснаестогодишњи гимназијалац-добровољац, а у Првом свјетском рату као студент добровољац у војсци Краљевине Србије. Заробљен је и интерниран у логор Болдогасоњ у Мађарској. Успио је да побјегне из тог логора са једним другом, али је ухваћен. Петар је поново побјегао и стигао је у Швајцарску.

После рата је као професор службовао је у неколико мјеста Краљевине Југославије, а највише је остао у Сарајеву. Члан Комунистичке партије Југославије КПЈ је постао 1919. године.

Капитулација Краљевине Југославије затекла га је као резервног капетана и команданта батаљона у Сарајеву. Послије капитулације се вратио у Пилатовце. Када су у сусједним херцеговачким општинама почели усташки прогони Срба, организује прихват избјеглица и заштиту пограничних црногорских села, као и иприпреме за устанак у свом крају. Када је 1941. године формиран Бањско-вучедолски батаљон, Петар је постављен за његовог команданта.

Током 1942. године, постао је командант Ловћенског партизнског одреда, а у Петој црногорској пролетерској бригади командант Трећег батаљона. Тај батаљон је Петар успио током 17 дана да проведе без губитака од Зеленгоре до Прозора. По доласку у Прозор упознао се са пјесником Иваном Гораном Ковачићем.

Био је командант бихаћко-цазинског подручја, учесник Првог засједања АВНОЈ-а и једно вријеме командант корпусне војне области за Херцеговину.

После ослођења био је потпредсједник Владе Црне Горе, министар социјалне политике Црне Горе, предсједник Уставотворне скупштине Црне Горе и предсједник Народне скупштине НР Црне Горе.

Почетком 1949. године, послије Резолуције Информбироа, ухапшен је и заточен на Голом отоку, а најтежи део логор је прозван по њему "Петрова рупа". Послије повратка са Голог отока, био је пензионер, а умро је од посљедица Голог отока у Брезовику 1957. године.

Иван Горан Ковачић му је посветио пјесму Наша Слобода ", Жарко Ђуровић Рам за голооточку ноћ ", Милош Остојић пјесму Стазом времена и Вукман Оташевић пјесму Од злата вјешала ".

Једна улица у Никшићу носи његово име.

                                     

1. Објављени радови

  • Насељавање Срба у Угарској и сеоба 1690. године, часопис Просвјета, Сарајево, 17/1933, број 9, стр. 212-215,
  • Истрага потурица по историји, традицији и Горском вијенцу, "Побједа", Титоград, 7. јун 1947,
  • Сјећања на Саву Ковачевића, "Побједа", Титоград, јун 1948
  • Стање у Херцеговини послије капитулације Југославије, часопис Историјски записи, Цетиње, 1948, број 3-4/48, стр. 139-144,
  • Краљевић Марко и његова личност у словеначким народним песмама, Гласник Југословенског професорског друштва, Београд, број 8, 1938-1939, стр. 598-604,
  • објавио и неколико приказа књига, као и извештаја о акцијама Бањско-вучедолског батаљона
                                     
  • Бориша Ковачевић, погинуо 13. јуна 1943. године током битке на Сутјесци Петар Комненић Едвард Коцбек Миро Крстајић Вицко Крстуловић Павао Крце Маријан Лекић
  • За другу употребу, погледајте страницу Петар Костић Петар Костић Бројанин Призрен, 12. јун 1852 - Скопље, 12. јул 1934 био је српски књижевник, сенатор
  • гледалаца. У главну поставу су ушли Воја Брајовић, Ванеса Радман, Борис Комненић Милена Дравић и Горан Радаковић. Ванеса Радман је због несугласица напустила
  • Петар Косовић 1875 - 1948 био је српски историчар и просветни радник, професор и директор Пљеваљске гимназије, Битољске гимназије. Петар Косовић рођен
  • Tesla Boris Komnenić kao novinar i Miodrag Krstović kao naučnik Nikola Tesla Jadranka Nanić Jovanović kao teslina majka Duka Boris Komnenić kao novinar
  • Петар Ђиновић 1880, Баре Краљске - 16. новембар 1909, Књажевац је био поручник црногорске народне војске и национални радник. Завршио је три разреда
  • Петар Тодоровић Дивостин, 1880 - Челопек, 16. април 1905 је био српски официр и четник из времена четничке акције у Старој Србији на почетку 20. века
  • Петар Пешић Ниш, 26. септембар 1871 - Београд, 6. септембар 1944 био је генерал српске војске, сердар црногоске војске а у војсци Краљевине Југославије
  • најбољу епизодну улогу. На Филмским сусретима у Нишу Гордана Гаџић и Борис Комненић су добили повеље за запажене улоге. Тајванска канаста filmovi.com. Приступљено
  • Брајовић као Сретен Синђелић Снежана Богдановић као Добрила Синђелић Борис Комненић као Јездимир Синђелић Милена Дравић као Госпођа Ксенија Горан Радаковић
  • Комненић Лаза Костић Петар Кочић Момир Крсмановић Ивана Кузмановић Илија Кајтез Лаза Лазаревић Владимир Лазовић Драган Лакићевић Ђорђе Лебовић Петар Лазић