Back

ⓘ Данко Митров




Данко Митров
                                     

ⓘ Данко Митров

Слободан Митров Данко, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 14. марта 1919. године у селу Ђурђевцу, код Копривнице. Радничком омладинском покрету приступио је још као ђак, због чега је долазио у сукоб с школским властима у Бањој Луци и Загребу.

Године 1936. са свега 17 година, кренуо је у Шпанију, да потпомогне борбу за слободу шпанског народа. Пошто је добио визу, отишао је у Грчку, на утакмицу. Из Грчке се пребацио у Бугарску, а потом у Румунију и преко Мађарске, Аустрије, Немачке и Француске стигао у Шпанију.

У Шпанији је завршио кратак војни курс и отишао на фронт. Био је командир и политички комесар бригаде, стекао је чин мајора Шпанске републиканске армије. Учествовао је у биткама на Ебру, код Мадрида. Неколико пута је рањаван.

После слома Шпанске републике, био је по логорима у Француској. Године 1940. успео је да побегне из логора и вратио се у Југославију.

Одмах по доласку, мобилисан је и послат на одслужење војног рока. У војсци га је задесио и напад Сила Осовине на Југославију. Учествовао је у борбама с Италијанима на албанској граници. После капитулације дошао је у Београд, а затим је отишао у Бања Луку.

Активно је учествовао у организовању устанка и првим устаничким акцијама народа Босанске крајине. Нарочито се истакао у нападу на Босанску Крупу. С Бањалучког сектора је пребачен у тада ослобођени Дрвар и учествовао је у борбама с Италијанима. Потом прлази на Грмеч, а одатле у Јајце, где постаје командант Трећег крајишког НОП одреда.

У току зиме 1941/42. године, Данко је обилазио поједине крајеве централне Босне. Убрзо је постављен за команданта Четвртог крајишког НОП одреда, који је под његовом командом ослободио велику територију - од Мотајице до Влашића и од реке Босне до реке Врбаса.

У пролеће 1942. године, на терену централне Босне дошло је до издаје четника, који су, у договору с Немцима, нападали партизанске болнице и штабове, и озбиљно угрозили даљи развитак НОП-на овом подручју.

Током једне ноћи када се испод планине Мотајице, пребацивао на југ, Данко је наишао на четнике, који су га убили.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије АВНОЈ, 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • Чемерничког, Борјанског и Прњаворског батаљона. Први командант одреда био је Данко Митров а политички комесар Раде Личина, народни хероји. Одред је убрзо по формирању
  • игралиште, Добровољно ватрогасно друштво, културно умјетничко друштво Данко Митров основна школа Станко Ракита те бројни угоститељски објекти. Насеље
  • Маглајлић Драго Мажар Ивица Мажар Јосип Мажар Шоша Миланчић Миљевић Данко Митров Стјепан Павлић Бранко Поповић Ђуро Пуцар Стари Карло Ројц Милорад Умјеновић
  • Бобан Масловаре Одред извиђача Челинац Челинац Одред извиђача Данко Митров Бањалука Одред извиђача Илија Симетић - Шиле Језеро Одред извиђача
  • штаб за сарајевску област. У Штаб за Босанску крајину тада су ушли: Данко Митров командант Осман Карабеговић, политички комесар и Миљенко Цвитковић
  • тројице народних хероја Филип Мацура 1917 - 1941 илегалац и диверзант Данко Митров 1919 - 1942 командант Четвртог крајишког партизанског одреда, народни
  • Козаре Раде Кондић, 1986 Народни херој Ранко Шипка, 1987 Револуционар Данко Митров Генерал Драпшин, 1986 Објавио је више десетина научних и стручних чланака
  • погодан тренутак, јер су 30. марта командант и политички комесар Одреда - Данко Митров и Војо Ступар, са главнином Одреда отишли у правцу Теслића. Заједно са
  • приликом пробијања био заробљен и касније убијен. Током борбе је погинуо Данко Митров 1919 - 1942 командант Четвртог крајишког одреда, док су заробљени и
  • 1912 1944 за народног хероја проглашен 27. новембра 1953. године. Данко Митров 1919 1942 за народног хероја проглашен 26. јула 1945. године. Вукица
  • Шпанац Фадил Јахић Шпанац Жикица Јовановић Шпанац Бранко Крсмановић Данко Митров Марко Орешковић Франц Розман Стане Умрли после рата: Вељко Влаховић Иван