Back

ⓘ Зборник




                                               

Петар Рађеновић

Рођен је 8. фебруара 1885. у Босанским Осредцима. Основну школу је завршио у Трубару, гимназију у Сарајеву 1903. а Богословију у Рељеву 1907. Исте године је и рукоположен за свјештеника, а своје службовање је обављао у селима Босанске Крајине, која су и била предмет његовог проучавања. Петар Рађеновић је 1928. постао професор вјеронауке у Реалној гимназији у Бања Луци, а члан Црквеног суда Епархије бањалучке постаје 1932. Црквени чин протојереја добија 1937.

                                               

Сефардска синагога у Земуну

Сефардска синагога била је једна од земунских синагога, која је направљена 1871. године, оштећена у бомбардовању Београда 1944. године, а након тога срушена, 1947. године.

                                               

Кузман Коларић

Кузман Коларић је био српски сликар који је радио у земљама под влашћу Хабзбурга током периода касног барока и раног рококоа осамнаестог века. Приписује му се да је радио на многим иконама у црквама и манастирима Фрушке горе и селима и градовима Беркасово, Шид, Текија и Петроварадин. Његов рад је на манастирима Старо Хопово, Ново Хопово, Привина Глава и Лепавина.

                                               

Милош Бабић (уметник)

Милош Бабић сликар и графички дизајнер, запослен у фирми "Футур”, познат по радовима за филмске куће и рекламне агенције, чији су се дела налазили на калканима многих београдских зграда, био је један од српских ликовних стваралаца чији опус није био довољно познат јавности у време између два светска рата када је настајао. Иако је себе сматрао сликаром, он се бавио и графичким дизајном. Иаљко је сматрао бављење графичким дизајном нужношћу која му обезбеђивала егзистенцију.његова дизајнерска дела сврставају га према ликовној критици. међу пажње вредне представнике међуратног београдског граф ...

                                     

ⓘ Зборник

Зборник је, по изворном значењу, богослужбена књига у чији састав улази више од два књижевна споменика. Обично су то списи настали независно, који могу да се сретну и независно, ван састава одређеног зборника. Од зборника треба разликовати конволут. Јужнословенски зборници се могу поделити на три групе:

  • зборници са постојаним саставом – издваја се круг који садржи дела једног писца или су посвећена једној теми. Од XIV века се код Срба образују две врсте тематских зборника – зборници са делима црквених отаца претеча исихазма и зборници са списима познатих исихаста. Почињу да се образују и зборници са жанровским особеностима, као што су зборници са списима литургијског, правног, догматско – полемичког, аскетског и апокрифног садржаја. Групи ових зборника припада и круг зборника тематски разноврсних дела, али са превасходно поучним карактером. Од XV века се код Срба образује посебна врста зборника – Србљак, који обухвата обично неколико служби српским светитељима. Србљак се понекад проширивао и изворним српским житијима, похвалама и словима. Избор текстова зависи од потребе и жеље наручиоца и нема строго утврђен састав. Најстарији зборник овог типа потиче са краја XV века рукопис Пећке патријаршије.
  • зборници непостојаног састава – ово су зборници мешовитог састава, настају најчешће према избору састављача преписивача, а сами чланци се укључују без одређеног система. То су зборници намењени углавном необредном и личном читању, а не богослужбеним потребама. Тематика ових зборника је разноврсна и жанровски богата. Ипак, грађа у овим зборницима није потпуно произвољна и неуређена.
  • зборници са релативно постојаним саставом – у њима је грађа распоређена према редоследу непокретних и покретних празника у току године нпр. синаксари, чти -минеји.

У многим зборницима грађа се тематски окупља у логичне циклусе. Такав је рецимо зборник попа Драгоља трећа четвртина XIII века, који садржи различита тумачења, апокрифне молитве, обрасце за гатања, слова црквених отаца и сл. Зборници XIV и XV века имају широки енциклопедијски садржај. У XVI и XVII веку, међутим, зборници мешовитог садржаја губе свој карактер и почињу да се приближавају ширем кругу читалаца.

У савременом значењу, зборник може бити свака књига у којој су објављени различити прикупљени и изабрани радови.

                                     
  • Маријана 2005 Ауторски индекс Зборник 01: 194 - 195. Ристић, Андријана 2007 Библиографија Бојане Радојковић Зборник 03: 83 - 89. Петровић, Маријана
  • назив који је остао до данас - Зборник радова - Географски факултет Универзитета у Београду ISSN број 1450 - 7552 Зборник радова - Географски факултет
  • Зборник радова Академије уметности је научни часопис који излази од 2013. године и објављује радове из свих области науке о уметности. Зборник радова Академије
  • Радосављев зборник је српска средњовековна рукописна књига из XV века. Зборник је најмлађи међу илуминираним српским црквеним рукописима из средњовјековне
  • факултета у Нишу под називом Зборник радова Правно - економског факултета. У школској 1968 69. години часопис мења назив у Зборник радова, а потписује га Правни
  • уврстила их у савремену фармакотерапију. Историјски гледано Ходошки зборник је зборник мешовитог састава који уз текстове битне за средњовековну медицинску
  • Међу нама: неиспричане приче геј и лезбијских живота је зборник радова који говоре о историји хомосексуалности у Србији. Међу нама представља резултат
  • под називом Зборник Филозофског факултета у Приштини, да би од десетог броја па надаље назив био унеколико измењен и устаљен као Зборник радова Филозофског

Users also searched:

...
...
...