Back

ⓘ Суштина




Суштина
                                     

ⓘ Суштина

Бит, суштина или есенција, основно је својство неког бића или појаве којим се могу објаснити разна посебна и сложена појавна збивања. Бит је оно по чему нешто јесте баш што јесте; природа ствари, односно, оно без чега она не би могла бити оно што јесте. Ствар не може изгубити своју есенцију да притом не престане њена егзистенција.

Бит чини постојану природу неке ствари, темељ њене одређености и стални извор битних својстава. У односу на променљива стања неке ствари, бит је оно истинско и збиљско које остаје непроменљиво. За разлику од битисања, чињенице да нешто јесте, бит обележава шта је то нешто лат. quidditas - "штаство”. Бит је оно опште и нужно што надилази све појединачно, премда нема посебног постојања изван појединачних бића. У логичком значењу бит је унутрашње прво почело које омогућава да нешто постоји лат. intema possibilitas и његов се појам изражава дефиницијом. Међутим, бит сама није довољна да формира неко биће већ претпоставља и битак. Та два принципа у конкретном су бићу стварно уједињени, а разликују се метафизички.

                                     

1. Развој појма

За Платона оусиа је општи битак стварности, оно у чему учествују све ствари уколико јесу. Аристотел даје разрађено филозофско значење појма оусиа, означавајући га као унутрашњи принцип бића, оно по чему је биће управо што јест: "Бит, којој је појам одредба, такође се назива бивство сваке појединачности”.

Средњовековна филозофија је бит есенцију углавном метафизички раздвајала од постојања егзистенције. Есенција је такође била један од кључних појмова алхемије види: квинтесенција.

Хегел је у Логици писао: "Бит није никад иза или с оне стране појаве, већ тиме што је бит оно што егзистира, егзистенција је појава”. У савременој филозофији се есенцијализмом означава сва филозофска традиција од Платона до Хегела, будући су есенцију сматрали претходећом егзистенцији. Егзистенцијализам овај однос обрће и полазећи од примата егзистенције над есенцијом доспева до обрнуте метафизике. Квајн заговара холистички приступи науци који одбацује разликовање између есенцијалних и акциденталних својстава.

                                     
  • животом и да је једини истинити циљ човеков спознаја Бога. Божанска суштина је доступна људском сазнању и Бог од људи тражи само једно, да га познају
  • нематеријална страна човекова, слична души, која може напустити тело унутрашња суштина човека, свеукупност карактера, знања и убеђења свеопшти карактер неке
  • књижевност 1975. године. Умро је у Милану 12. септембара 1981. године. Еуђенио Монтале Поезија суштине Приступљено 30. 1. 2019. Портал Биографија
  • питање, јесу професионални стандарди за оне врсте интервенција које чине суштину професије. Међународна организација за стандардизацију ИСО је мрежа националних
  • којима су створене ствари и њиховим сазнањем сазнаје се истовремено и суштина ствари. Овај апстрактан однос Идеја и ствари, Платон је покушао да приближи
  • квадратног облика. Иако се разликују разне величине и спољашњи изглед суштина је у округлом савитљивом материјалу који захваљујући својим феромагнетним
  • створене нити уништене. Божја суштина се разликује од Божјих енергија, па иако човек никада не може спознати Божју суштину он ипак може директно искусити

Users also searched:

...
...
...