Back

ⓘ Биће




                                               

Парк Диане Будисављевић

Парк Диане Будисављевић је београдски парк на обали Саве, између Бетон хале и Бранковог моста. На овом простору се некада налазила царинарница, као и Театар на Ђумруку - прво стално позориште у Београду које је радило током 1841. и 1842. године. Парк је формиран у склопу реконструкције Карађорђеве улице. Име је добио 21. маја 2020. године по Диани Будисављевић, хуманитарки аустријског порекла која је током Другог светског рата из логора Независне Државе Хрватске спасила 15.336 деце углавном српске националности. У парку се налази споменик палим обалским радницима, који је померен са првоби ...

                                               

Interkontinentalne kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022.

Za kvalifikacije za Fifino svetsko prvenstvo 2022. godine predvidena su dva interkontinentalna plej-ofa koja će odrediti poslednja dva kvalifikaciona mesta za Svetsko prvenstvo u Kataru. Planirane utakmice održaće se u junu 2020. godine.

                                               

Састави репрезентација на Европском првенству у фудбалу 2021.

У овом чланку су дати састави националних тимова који учествују на Европском првенству у фудбалу 2020. које ће се одржати од 11. јуна до 11. јула 2021. Број утакмица и датих голова односе се на утакмице одигране пре почетка првенства.

                                               

Војска мртвих

Војска мртвих је амерички зомби-пљачкашки филм из 2021. године редитеља Зака Снајдера, са сценаријом Снајдера, Шеја Хатена и Џобија Харолда, заснован на оригиналној причи Снајдера. У филму глуми ансамбл улога који чине Дејв Батиста, Ела Пернел, Омари Хардвик, Ана де ла Регера, Тео Роси, Матијас Швајгхефер, Нора Арнезедер, Хиројуки Санада, Тиг Нотаро, Раул Кастиљо, Хума Куреши и Гарет Дилахант. Радња прати групу војника који планирају пљачку касина у Лас Вегасу усред зомби апокалипсе. Филм Бојска мртвих издат је 14. маја 2021. године у одабраним биоскопима у Сједињеним Државама и од 21. мај ...

                                               

Шерлок Холмс и глас страха

Шерлок Холмс и глас страха је амерички детективски филм из 1942. године, и трећи филм у серијалу филмова о Шерлоку Холмсу у коме главне улоге играју Бејзил Ратбон и Најџел Брус. Први је филм из серијала који је дистрибуирао Universal Studios, као и први који није смештен у изворно викторијанско доба. Филм комбинује елементе приче "Његов последњи подвиг” Артура Конана Дојла из 1917. године, којој се приписује адаптација, са стварним догађајима везаним за радио преносе нацистичке пропаганде у Британији током Другог светског рата. У главној женској улози се појављује Евелин Анкерс.

                                               

Само убиства у згради

Само убиства у згради је предстојећа америчка хумористичка телевизијска серија, твораца Стива Мартина и Џона Хофмана. Серија ће се састојати од десет епизода и премијера ће бити 31. августа 2021. године на Hulu-у. Серија Само убиства у згради прати три странца, које глуме Мартин, Мартин Шорт и Селена Гомез, који деле опседнутост истинским злочинима и изненада се нађу умотани у једно.

                                               

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. - AFK

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. - AFK su kvalifikacije fudbalskih reprezentacija Azije u kojima se 46 zemalja takmiči za učešće Svetskom prvenstvu u fudbalu u Kataru 2022. godine. Pored Katara, koji se automatski kvalifikovao kao domaćin, ukupno 4.5 mesta na završnom turniru predvideno je za timove iz Azije. Kvalifikacioni proces uključuje četiri kola, gde su prva dva kola igraju kao kvalifikacije za AFK Kup Azije 2023. Uprkos tome što se kvalifikovao za domaćina, Katar učestvuje u oba kola poreći se za mesto za Kup Azije. Takode, oni bi učestvovali i na AFK Kupu solidar ...

Биће
                                     

ⓘ Биће

Биће је филозофски појам који означава оно што јесте. Све стварно и ништа нестварно спада у домен бића. Појам бића понекад означава и индивидуално постојање. Промишљање бића има средишње место у западној филозофији од Парменида до Хајдегера. Наука о бићу се назива онтологија.

Битак грч. to einai, лат. esse – "бити" је најапстрактнији филозофски појам који не означава никакво појединачно или одређено биће, већ присуство бића у целини. Битак је унутрашњи принцип бића, оно по чему јесте све што јесте. Битак је извор односно темељ бића.

Уколико се за битак сматра нека материја Талес је сматрао воду, то је материјализам, а ако се сматра нешто нематеријално Платон је за битак сматрао идеје, то је идеализам. Уколико се сматра да је битак један као што је сматрао Парменид – онда је то монизам, а уколико се сматра да их има више како су то сматрали питагорејци – онда је то плурализам. Уколико се сматра да битак проистиче из божанства – то је теизам ако божанстава има више то је политеизам, а ако је божанство само једно – монотеизам; уколико се сматра да је целокупна природа идентична са божанством – то је пантеизам.

                                     

1. Терминологија

Биће је именица настала од глагола бити стсл. бъіти, пие. bʰeu. Код различитих југословенских преводилаца овај појам је различито превођен у српскохрватски језик, па се за исти појам користе и речи бивство, бивствовање, бивствујуће, јестајуће, јество, бити, битије, битак и слично, чија се значења преплићу а често се користе и као синоними.

Битак је глаголска именица начињена од инфинитива глагола бити упореди: питак и пити, ради превода немачког појма "das Sein" и наглашавања онтолошке разлике. Језичко порекло од инфинитива указује да се битак може исказати и самим инфинитивом бити уколико је из контекста јасно да је реч о именичном значењу.

                                     

2. Проблеми дефинисања бића

Биће као најуниверзалнији појам и темељни објект метафизике није могуће позитивно дефинисати због следећег:

  • Појам изриче само крајњу апстракцију и каже само да нешто јесте, односно противи се ништавилу.
  • Сваки суд претходно укључује разумевање копуле" јесте "одн." није "; сваки се логички суд служи копулом" јесте "како би тим предикативним битком означио неки однос С и П.
  • Није могућа ни дефиниција по роду и специфичној разлици genus proximum et differentiam specifica, јер нема вишег рода; дефиниција међутим претпоставља виши родни појам, у овом случају да је то" јесте "већ некако познато. Тако настаје својеврстан" онтолошки круг ": дефинисати се може само помоћу тога" јесте ", које тек треба да буду дефинисано.

Честа грешка у овој области је третирање бића као именице која означава нарочито дубоку субјектну материју. То је паралелно третирању речи ништа као имена неке одређене ствари.

                                     

3.1. Историја промишљања бића Индијска филозофија

У индијској филозофији, свеобухватно биће се назива браман санс. ब्रह्म, који је основ је свих бића, твари, времена, простора и свега постојећег у свемиру. Главни атрибути брахмана су вечан, постојан, непоколебљив, постојећи сам по себи, пун, нематеријалан, неограничен простором и временом, незахватљив чулном и разумском спознајом. Сваки облик засебног постојања је идентичан с њим, из њега потиче и њему се враћа. Индијска филозофија је посебно наглашавала идентитет брамана с индивидуалним сопством, атманом.

                                     

3.2. Историја промишљања бића Таоизам

Лао Це, оснивач таоизма, сматрао је да је искон свега оно неизрециво, што се не може исказати нити именовати.

"Тао који се може изразити није вечни Тао. Име којим се може именовати није вечно име. Безимено је исходиште неба и земље. Именовано је мајка хиљаду ствари." - Тао те ђинг
                                     

3.3. Историја промишљања бића Пресократовци

Битак у филозофији предсократоваца има значење искона архе свих ствари. За Талеса је то вода, за Анаксимандра безгранично апејрон, за Анаксимена ваздух аер. Анаксагора уводи појам нуса грч. νοῦς – "ум, дух" као основу настанка и бивања свих ствари. Међутим, право онтолошко истраживање започео је Парменид својим увидом: "биће јесте, небиће није". Његова елејска филозофија тако своди целокупно битисање на биће, негирајући небиће као нешто логички незамисливо. Касније Демокрит и атомисти у филозофији о кретању атома претпостављају и постојање празнине, коју идентификују са небићем.

                                     

3.4. Историја промишљања бића Платон

Платон је изједначио "бити" са "постојати вечито на исти начин", начин неусловљености, несводљивости и вечног самоидентитета. За Платона, биће је једно самодовољно, савршено, непроменљиво и вечно нешто, идентификовано са појмом Добра или Богом, али чија веза са свакодневним светом остаје скривена. Он је биће поистоветио са вечним, непроменљивим идејама, насупрот привидном мењању материјалног света. У Платоновом учењу о највишим родовима бића такође се доказује и нужност постојања небића као супротности обухваћене самим појмом Софист 258 а - 259 д.

                                     

3.5. Историја промишљања бића Аристотел

За Аристотела је биће τὸ ὄν све оно што поседује или на нужан начин може да поседује форму односно идеју. Ове форме су различите трајности и, према томе, оно "бити" је у различитој мери у њима присутно. Трајност форми облика, идеја зависи од мере присутности материје у њима. Вечне форме вечна бића не садрже у себи нимало материје, а она бића која су само материја материјал и која немају никаквог облика уопште и не постоје актуелно, него само потенцијално тј. могла би да постоје делатно када би добила неки облик. Стога Аристотел разликује актуелна и потенцијална бића као крајности између којих се налазе сва остала коначна и променљива бића. Делатно биће грч. ὄν ἐνέργεια, лат. ens in actu је, према Аристотелу, стварно биће у строгом смислу речи, јер само оно на неки начин делује. Ваздух је, на пример, стварно биће јер у облику ветра може да делује, док празнина није стварна јер не може да делује. У складу с тим, највећа моћ деловања схватана је и као најстварније биће, док је малој моћи деловања приписивана занемарљива стварност. Стога је оно што уопште не делује схватано само као могућност бића – могућност да буде, да се роди, да оживи. Могуће биће грч. ὂν δυνάμει, лат. ens in potentia је, према Аристотелу, оно што још није, али може да буде, односно оно што сада не делује, али може да делује.



                                     

3.6. Историја промишљања бића Августин

Августин Хипонски је придао категоријама бића и небића моралну димензију. Као хришћанин, он је веровао да је све што је Бог створио и за чије је постојање одговоран добро. Зато је зло сматрао небићем, непостојањем, односно одсуством добра.

                                     

3.7. Историја промишљања бића Схоластика

Средњовековна схоластика је подробно разрадила Аристотелову категоризацију бића. Тако у оквиру Аристотеловог могућег бића настаје разликовање унутрашње могућег лат. possibile internum, које у себи нема противречности, и споља могућег лат. posibilitas externa, које може постојати снагом неког спољног узрока. Метафизички је могуће све што не укључује противсловље. А физички је могуће оно што природни узроци могу извести.

Случајно биће лат. ens per accidens је биће које нема разлог постојања по сопственим својствима, него по нечем другом нпр. мирис не може бити без ствари која мирише. Такво биће претпоставља друго биће које има свој властити битак. Такође, случајно акцидентално биће значи и биће промене, без суштинске одређености.

Суштинско биће лат. ens essentiale је оно што је својим својствима одређено да буде једна одређена ствар, а не нешто друго.

Односно биће лат. ens respective је све оно што свој битак добија тек из неког односа. То је свако појединачно биће које је на неки начин условљено у своме битку на пример, део неког пара супротности или последица у узрочном низу. Односно релативно биће се схвата као одређено тек у односу према неком другом бићу, при чему ово друго може бити у крајњој линији и апсолутно биће.

Мишљено биће лат. ens rationis је све оно што постоји само у људској свести, као мишљено биће, односно "биће разума". Мишљена бића нису умишљена нити измишљотина, већ су утемељена на некој стварности. Међутим, сматра се да људски разум путем маште може стварати и представе којима у стварности ништа не одговара. Захваљујући томе могуће су лажи, заблуде, погрешна уверења и творевине маште.

Стварно биће лат. ens reale је све оно што актуелно постоји, односно било која ствар која има било какав облик који се може опажати чулима. Схоластичка традиција сматра да стварно биће мора бити лоцирано изван људског духа и да његов битак не зависи од тога да ли га људи опажају или знају за њега.

Идеално биће лат. ens ideale је све оно што постоји, али не као чулни предмет. У платонизму, идеално биће имају вечни облици идеје и сви математички облици. У аристотеловској традицији, идеално биће имају и све суштине, све оно што је предмет правог знања. Идеално биће разликује се од реалног само по томе што не може бити непосредно опажано чулима. Иначе, идеално биће је једнако делатно као и реално.

Апсолутно биће лат. ens absolute је у схоластичкој мисли назив за једно и једноставно без делова и савршено биће, односно назив за Бога.



                                     

3.8. Историја промишљања бића Спиноза

Спиноза одређује биће као "све оно што нам се, кад га опажамо, јасно и разговетно појављује као постојеће на нужан или бар на могући начин". Спиноза разликује биће-по-себи које дефинише као "оно, чија есенција садржи у себи егзистенцију, или оно, чија се природа не може схватити друкчије, него као постојећа." Спиноза такође разрађује античку дефиницију апсолутног бића у коју уместо атрибута једноставности, ставља атрибут бесконачности: "Биће апсолутно бескрајно, или Бог, поседује само од себе неограничену могућност да постоји".

                                     

3.9. Историја промишљања бића Хегел

За Хегела, биће је прва и најапстрактнија категорија: "Биће је појам једино по себи, чије су одредбе нешто што јесте.". Хегел разликује "чисто", односно неодређено "биће-по-себи" од "одређеног бића-по-себи". По апстрактности, Хегел је сматрао да "чисто биће и ништа јесу исто.". Хегел још додаје: "Ништа што га будисти чине принципом свега, као и последњом крајњом сврхом и циљем свега иста је апстракција." Е. Ф. Н. параграф 86 и 87. Хегел уводи појам бића-за-себе нем. Für-sich-sein које се најпре узима као "неодређена непосредност", као оно што је неодређено и бесконачно и што се као такво најпре односи на само себе. Биће затим дијалектичким "посредовањем" развија из себе остале "категорије" и постаје одређена посредност. Но, да би постало одређено, односно "конкретно биће", оно мора да подразумева друго биће или другобитак Anderssein као своју негацију, јер нема одређености конкретности без негације. Овај другобитак је "властити момент битка-по-себи". У том смислу Хегел напомиње да "атомистичка филозофија одређује апсолут као биће-за-себе, као једно и као мноштво једних." Е. Ф. Н., примедба уз параграф 98. Тако би атом био биће-за-себе, оно засебно једно у којем нема различитости, али који не може бити нешто одређено без "негације" тога једног истим таквим другим бићима. Пошто је индивидуум латински израз који одговара грчкој речи атом, људска јединка је стога такође биће-за-себе.



                                     

3.10. Историја промишљања бића Хајдегер

Хајдегер сматра да је читава западноевропска метафизика расправљајући о бићу, доспела у "заборав битка", што изискује да се изнова запита. Стога он унутар своје "фундаменталне онтологије" покушава да открије нову димензију филозофирања о битку. Хајдегер дефинише битак као оно што омогућује постојање сваког бића. Он на томе гради једну од фундаменталних дистинкција свога мишљења - онтолошку разлику појмова биће Seienden и битак Sein.

По Хајдегеру, биће је појединачна или посебна манифестација онога бити битка. Биће је свако појединачно постојеће, које има своју бит, без обзира на начин бивствовања реални или идеални или квалитет онога што јесте. Насупрот бићу, које је увек одређено и садржајно ограничено, битак је неограничен, неодређен и бесадржајан. Биће има своју бићевност јестост, присуство само по томе што учествује у битку, што указује на разлику бића и битка, која се често превиђа. Онтолошка разлика је стога разлика коју свака онтологија сваки говор о бићу имплицитно или експлицитно претпоставља: биће као појава јесте, па се подразумева да јесте по нечему битак је у њему нужно "присутан" или по ничему.

Мартин Хајдегер је онтолошкој разлици придавао пресудан значај: "Онтологија се заснива на разликовању битка и бића".

                                     

3.11. Историја промишљања бића Сартр

Жан-Пол Сартр у своме филозофском делу Биће и ништавило уводи разликовање бића по себи en-soi и бића за себе pour soi. Биће за себе је модалитет постојања свести, која се састоји од сопствене активности и сврсисходне природе; биће по себи је самодовољно, масивно, контингентно бивствовање ствари.

                                     
  • када је присутан онај стари, жртвама нема спаса. Водењаци се сматрају злим бићима јер утапају људе, а на југу Србије се чак прети несташној деци укором: Однео
  • Бес ијек. бијес је биће из српског народног предања. То је зли дух који се увлачи у неког човека или животињу, који затим побесне. Беснило настаје када
  • Букавац. Букавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Веровање о постојању овог бића је забиљежено међу
  • Акрап или акреп је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији, у Црној Гори
  • Вукојарац је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Имотској крајини Хрватска
  • социјализација личности или како се човек као биолошко биће укључује у друштвену заједницу и постаје социјално биће што му је иманентно природи. Такође, социјалну
  • Que Sera, Sera Whatever Will Be, Will Be срп. Ке сера, сера Шта буде биће је песма Дорис Деј објављена 1956. а написана од стране Џеја Ливингстона
  • Анђама је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији Шумадија и западна Србија
  • Нав је биће из митологије Стари Словена. Вјеровање о постојању овог бића је раширено међу свим словенским народима. Име овог митолошког бића долази од
  • биће из митологије Јужних Словена. Са њом су се некада плашила мала дјеца. Бабарога се често мјеша са вјештицом, иако су то различита митолошка бића
  • Беда ијек. биједа је биће из српског народног предања. Она путује по свету, посећује људе, напада их и мучи. Каже се: Биједа прати човјека од рођења

Users also searched:

...
...
...