Back

ⓘ Народни музеј (Београд)




Народни музеј (Београд)
                                     

ⓘ Народни музеј (Београд)

Народни музеј у Београду основан је 1844. и најстарија је музејска установа у Србији. Налази се у централном језгру Београда на простору између Трга Републике и улица Чика Љубине., Васине и Лазе Пачуа, на квадратној парцели која се својом чеоном страном "ослања" на Трг Републике некадашњи Позоришни Трг

У саставу Народног музеја су и Галерија фресака, Вуков и Доситејев музеј и Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића. Највећа вредност која се чува у Народном музеју је Мирослављево јеванђеље - најстарији и најдрагоценији ћирилички рукопис, настао око 1190.

Поред богате археолошке, нумизматичке и уметничке збирке српске и југословенске уметности, Народни Музеј поседује и дела светски значајних уметника као што су: Ботичели, Бош, Дирер, Тицијан, Тинторето, Ел Греко, Петер Паул Рубенс, Утамаро, Кунисада, Хирошиге, Писаро, Дега, Сезан, Сисли, Моне, Реноар, Мери Касат, Рјепин, Гоген, Винсент ван Гог, Анри де Тулуз-Лотрек, Кандински, Матис, Мондријан, Пикасо, Шагал и други.

                                     

1. Историја

Указом Министра просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године основан је Народни музеј под именом Музеум сербски. Пре њеног подизања на овом месту била је чувена београдска кафана "Дарданели" у којој је одседала културна и уметничка елита тог доба. Рушењем старе кафане уједно је започета трансформација Трга Републике.

Садашња зграда музеја подигнута је 1903. године за Управу фондова, у коју се касније уселила Хипотекарна банка, једне од најстаријих банкарских установа у Београду. Ова зграда је, од 1952. године, кућа Народног музеја у Београду. Реализована је према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића после конкурса на којем су добили прву награду. На овој згради је за фундирање темеља први пут употребљен известан облик армираног бетона. Заправо, приликом првих радова наишло се на разне јаме, бунаре и подруме због близине некадашње Стамбол капије. Новосаграђени двоспратни објекат представљао је праву палату свога времена како по концепцији волумена пројектованог у виду дугог масивног блока са куполама над централним и бочним ризалитима тако и академском решењу фасада базираном на принципима неоренесансе са елементима необарока на куполама. Највећа пажња у објекту посвећена је монументалном степеништу док је шалтер сала, као основни простор једне банке, добила секундаран значај. Непуне три деценије касније, са развојем Хипотекарне банке, појавила се потреба за темељном реконструкцијом објекта. Доградња је извршена без конкурса према пројекту архитекте Војина Петровића, којим је дограђено крило и атријум према улици Лазе Пачуа. Како је нови део у себи садржао исте елементе као и стари објекат, појавила су се два монументална степеништа и две шалтер сале, док су тек на спратовима простори обједињени у виду непрекидног низа проходних канцеларија. Током Другог светског рата зграда Хипотекарне банке је бомбардована када јој је порушен централни део са куполом. После рата, зграда је добила потпуно нову намену када се њу уселила једна од најзначајнијих државних институција културе.

Од свог оснивања за време уставобранитеља па све до завршетка Другог светског рата Народни музеј се селио више пута. Првобитно је био у просторијама Капетан Мишиног здања 1863 па је премештен у суседне две зграде које су у Првом светском рату порушене, а збирка заплењена и опљачкана од стране окупатора. У међуратном периоду није добио своју зграду већ је за његове потребе, закупљена једна приватна кућа у улици Кнеза Милоша 58, све до 1935. године када је у зграду Новог двора отворен Музеј кнеза Павла, настао спајањем Хисторијског музеја и Музеја савремене уметности. Када је Нови двор адаптиран за потребе Скупштине Србије, 1948. године Музеј је пребачен у зграду некадашње Берзе на Студентском тргу, а једним делом у Конак кнегиње Љубице где је привремено био смештен Апелациони суд. Први конкурс за зграду Музеја, планиран да буде на Ташмајдану расписан је наредне године. Пројекат је израдио архитекта Миладин Прљевић али одлуком Коминформа од ове идеје се одустало, а Музеј је поново премештен, овај пут у зграду Хипотекарне банке на Тргу Републике где је званично заузео своје централно место, а банка исељена. Прву обнову зграде после рата, урадио је архитекта Доброслав Павловић 1950. године. Највећа реконструкција објекта, уједно и адаптација за потребе будућег националног музеја је извршена 1965.66 године према пројекту архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића. Тада је обновљена централна купола и извршено подизање средишњег тракта са канцеларијама и радним просторима. Приликом адаптације првобитна шалтер сала је претворена у Библиотеку чиме је главни улаз са монументалним трокраким степеништем, улаз са Трга Републике, добио интерни карактер, а други из Васине улице добио функцију главног улаза у Музеј који је везан директно са шалтер салом. У функционалном аранжману, зграда је доградњом доживела удвајање простора и комуникација, док је у обликовном смислу задржала карактеристичне елементе из 1902. године па се у ликовном погледу прихвата као интегрална целина. Унутрашња доградња из шездесетих година 20. века изведена је тако да споља није видљива, а не ремети унутрашњи ток музејске поставке.

У једном делу Народног музеја је 2013. године отворена изложба поводом 900 година од рођења Стефана Немање. Пре тога је музеј био више година затворен због реновирања. Музеј је званично отворен за посетиоце на Видовдан 2018. године.

                                     

2. Музеј данас

Зграда Народног музеја представља репрезентативни јавни објекат који карактерише монументалност како габаритом и волуменом тако и својим обликовним решењем. Посебно се издвајају улазна партија са удвојеним стубовима и раскошне куполе. Све фасаде одликује полихромија са декоративном пластиком неоренесансног порекла. Репрезентативност се огледа и у ентеријеру са богатом декорацијом коју су радили чувени уметници тог времена: Доменико дАндреа, познат као сликар декоративног зидног сликарства који је учествовао у уређењу ентеријера зграде Старог двора, Фрања Валдман и Бора Ковачевић.

Због својих архитектонско-урабанистичких и културно-историјских вредности зграда Народог музеја је утврђена за културно добро од великог значаја за Републику Србију Службени гласник СРС бр. 14/79.

Од 2003. године музеј није имао сталну поставку због реконструкције. После 15 година, обновљена је зграда Народног музеја и отворила је врата за посетиоце 28. јуна 2018. Свечаном отварању присуствовали су државни званичници, угледне личности из сфере уметности, културе и науке, као и бројна публика.

                                     

3. Збирке

Збирке Музеја имају преко 400.000 најрепрезентативнијих и врхунских археолошких и историјско-уметничких предмета - најзначајнијих сведочанства за познавање археологије и историје уметности, која представљају развој и цивилизацијске промене на подручју данашње Србије и најближег окружења, од праисторијских времена до позног средњег века, као и кључне уметничке правце и стилове, врхунске уметничке домете у националној и европској уметности од средњовековног периода до савременог стваралаштва.

Збирке Народног музеја су организоване у четири одељења:

  • Oдељење за нумизматику
  • Oдељење за новију уметност
  • Oдељење за археологију
  • Oдељење за средњи век.
                                     

3.1. Збирке Експонати посебне вредности

Међу експонатима издвајају се:

  • златне маске из Требеништа 6. век п. н. е.
  • остава из Јабучја 1. век н. е.
  • Мирослављево јеванђеље 12. век
  • новац краља Радослава 13. век
  • слике Надежде Петровић 20. век
  • Винчанске статуе 6-5. миленијум п. н. е.,
  • здела из Враћевшнице 17. век
  • скулптуре Ивана Мештровића 20. век
  • Београдска мумија 2. миленијум п. н. е.
  • слике Константина Данила 19. век
  • слике Саве Шумановића 20. век
  • слике Уроша Предића 19. и 20. век
  • баркрорези Захарија Орелина 18. век
  • слике Паје Јовановића 19. и 20. век
  • средњовековне иконе и фреске
  • Дупљајска колица 16-13. век п. н. е.,
  • Београдска камеја 4. век
  • Лепенски Вир 7. миленијум п. н. е.
                                     

3.2. Збирке Експонати иностраних аутора

  • Италијанска уметничка дела
  • Француска уметничка дела
  • Холандска и фламанска уметничка дела
  • Енглеска уметничка дела
  • Руска уметничка дела
                                     

4. Директори музеја

  • Јефта Јевтовић 1980–1996
  • Ђуро Даничић 1856–1859
  • Стојан Новаковић 1869–1874
  • Никола Тасић 2001–2003
  • Милан Кашанин 1935–1944
  • Татјана Цвјетићанин 2003–2012
  • Миодраг Коларић 1969–1973
  • Јован Бошковић 1875–1880
  • Филип Николић 1853–1856
  • Михаило Валтровић 1881–1905
  • Владимир Петковић 1919–1935
  • Милоје Васић 1906–1919
  • Бојана Борић-Брешковић 2012–?
  • Вељко Петровић 1944–1962
  • Нићифор Дучић 1880–1881
  • Миливој Прајзовић 1859–1860
  • Бојана Борић-Брешковић 1996–2001
  • Владимир Кондић 1973–1980
  • Лазар Трифуновић 1962–1969
  • Коста Црногорац 1860–1861
  • Јанко Шафарик 1861–1869
                                     

5. Спољашње везе

  • Званична презентација
  • Где се селе уметнине и запослени у Народном музеју "Политика", 6. фебруар 2012
  • Депо појео целу деценију "Вечерње новости", 25. март 2008
  • Андреа Доменико Музеј позоришне уметности Србије, 7. август 2015
  • Стари Двор Званична презентација града Београда, 7. август 2015
  • Зграда празних обећања "Блиц", 1. фебруар 2014
  • Народни музеј: историја случаја "Политика", 9. април 2010
  • Како пропада Народни музеј "Вечерње новости", 21. новембар 2012
                                     
  • донело одлуку да прима Школски музеј као своју установу бира управу Школског музеја данас Педагошки музеј у Београду на челу са Димитријем Путниковићем
  • енциклопедија Београда књига I - Архитектура, Београд 2005, 277 - 284. Жорж Поповић, Српска позоришта, Београд 2003. Мирослав Тимотијевић, Народно позориште
  • Документација Музеја савремене уметности, Београд 1965. Музеј савремене уметности, монографија, Музеј савремене уметности, Београд 2005. Музеј савремене уметности
  • Народни музеј Крушевац је регионални музеј који је својом делатношћу надлежан за област Расинског округа. Основан је 19. децембра 1951. године. Народни
  • године је променио назив у Музеј Југославије. У саставу музеја данас се налазе објекти - Кућа цвећа, Стари музеј и Музеј 25. мај укупне површине од
  • 2016. Сто година Природњачког музеја документи и сведочанства. Београд 1995. Природњачки музеј добитник награде за музеј године 2012. Вести. Одликовање
  • Музеј аутомобила је београдски музеј заједнички основан 1994. године од стране Скупштине града Београда и колекционара аутомобила Братислава Петковића
  • Музеј 4. јули је био музеј који је од 1950. до 2003. године постојао у Београду Налазио се у Булевару кнеза Александра Карађорђевића бр. 10 а у кући
  • 46757 ИГД 44.81211 20.46757 ПТТ музеј - Поштанско - телеграфско - телефонски музеј у Београду функционише као музеј у саставу Јавног предузећа Пошта Србије
  • уметности у Београду Инфо Мпу. Београд Музеј примењене уметности. 2014. Зорић, Иванка, ур. 2005 Музеј примењене уметности : 1950 2005. Београд Музеј примењене

Users also searched:

...