Back

ⓘ Банатска клисура




                                     

ⓘ Банатска клисура

Банатска клисура је крајњи југозападни део Румуније, који обухвата јужно подножје планина Локве, Крак Алмаша, и Сретиње према Дунаву. Код српског становништва овај назив се проширио на цео простор између река Нере и Дунава до Ђердапа. Геолошку основу поменутих планина чине кристаласти шкриљци и нешто еруптивних стена. Годишња количина падавина креће се од 700 до 1.200 mm. Планине су покривене густом шумом и богате су изворима.

Међу насељима у Банатској клисури налази се и 13 насеља у којима је од давнина живело српско становништво у претежном броју. Од ових насеља 4 су на левој обали реке Нере: Лесковица, Златица, Луговет Kampia и Сокол Socol. Поред Дунава леже Базиаш, Дивићи, Белобрешка, Српска Пожежена Požežena de Sus, Радимна, Мачевић Macesti, Стара Молдова Moldova Veche, Љубкова и Свиница. Становништво се бави сточарством, воћарством, виноградарством, повртларством и гајењем житарица. Банатска клисура је богата квалитетним угљем, магнетитом и разним металним рудама.

Почетак насељавања Срба у Банатској клисури није тачно утврђен, али се зна да пада углавном у XV веку, док је половином XVII века Аустрија извршила нову колонизацију Срба. Мировним уговором у Трианону 1920. Банатска клисура је припала Румунији. Од тада се, нарочито после 1948., број становника српске народности у Банатској клисури смањио.

Становници ових села су подржавали НОП и од 1944. масовно учествовали у њему, а после 1945. око 100 породица бораца НОР-а преселило сеу Југославију

                                     

1. Види још

  • Банатска Црна Гора
  • Срби у Румунији
  • Банат

Извори

А. Станојловић:Монографија Банатске клисуре, Петровград данас Зрењанин 1938. pp. 7-33 и 980-139; М. С. филиповић уредник, Банатске Хере, посебно издање Војвођанског музеја, Нови Сад 1958 pp. 13-19, 51-53, 370-371. Текст др. Небојше Царића унив. проф. Институт за географију Нови Сад у Енциклопедији Југославије, Југословенског лексикографског завода - Загреб 1980.
                                     
  • налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа код месних Срба познат као Банатска клисура Општина се састоји из 5 насеља: Берзаска - седиште општине Бигар
  • налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа код месних Срба познат као Банатска клисура Општина се састоји из 5 насеља: Белобрешка Дивић Пожежена - седиште
  • налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа код месних Срба познат као Банатска клисура Општина се састоји из 4 насеља: Мачевић Молдавица Нова Молдава
  • румунском делу Ђердапа код месних Срба познат као Банатска Клисура Изнад насеља издижу се Банатске планине. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774.
  • Банату. Банатска Црна Гора је име српског порекла. Радич Божић, српски средњовековни велможа, је добио поседе у Банатској Црној Гори. Банатска Црна Гора
  • на самом улазу у румунски део Ђердапа код месних Срба познат као Банатска клисура Северни део општине је у доњем току реке Нере. Општина се састоји
  • румунском делу Ђердапа код месних Срба познат као Банатска клисура Изнад насеља издижу се Банатске планине. По Румунској енциклопедији место је насељено
  • румунском делу Ђердапа код месних Срба познат као Банатска клисура Изнад насеља издижу се Банатске планине. Према Румунској енциклопедији насеље се
  • Банатска епархија Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање Банатска државна стража Банатић Банатска клисура Банатска
  • месту Базјаш, општина Соколовац, на самом почетку Ђердапске клисуре или Банатска клисура како зову је месни Срби Манастирска црква је посвећена Преобрежењу