Back

ⓘ Мирослав Печујлић




                                     

ⓘ Мирослав Печујлић

Рођен у Сиску 1929. године, а основну школу и гимназију је завршио у Београду. Био је запослен у Градском комитету НО Београда 1947 - 1950, а потом у Управи за економску и техничку помоћ ФНРЈ 1954 - 1955 Дипломирао је 1957. године на Правном факултету у Београду са општом оценом 9.65 и изабран је за асистента на предмету Општа социологија на Правном факултету 1958. године. Провео је три месеца на специјализацији у Енглеској 1959. године Лондонска школа економије и политичких наука. Докторирао је 1961. године са дисертацијом на тему Савремене социјалдемократске теорије о прелазу из капитализма у социјализам и потом изабран за доцента 1962. године.

Као стипендиста Фордове фондације 1961 - 1962 провео је годину дана на специјализацији на универзитетима у САД. За ванредног професора Правног факултета је изабран 1965. године, за редовног професора 1973. године.

Поред извођења наставе на Општој социологији професор Печујлић је иницирао више других курсева на Правном факултету, међу којима је посебно значајна Методологија друштвених наука на последипломским студијама у чијој је настави и сам учествовао. Остао је запамћен као наставник чија су предавања привлачила велику пажњу због изузетног духа, научне иновативности и сјајног стила. Уз то, био је ментор и члан комисије великом броју кандидата који су радили магистарске и докторске тезе на Правном факултету и пружио је драгоцену подршку у њиховом интелектуалном обликовању. Уз наставну делатност на Правном факултету, активно је учествовао у животу Факултета обављајући низ значајних самоуправних и стручних функција, од вишегодишње функције шефа Катедре за социологију права, преко улоге председника Збора радника Наставно-научне радне јединице, до руковођења важним комисијама Факултета чијем је раду давао велики допринос и често усмерење. Упоредо са плодном академском каријером на Правном факултету у Београду, предавао је на Високој школи политичких наука и био један од оснивача Факултета политичких наука у Београду и дугогодишњи шеф Катедре за политичку социологију. Био је ангажован у настави на предмету Политичка социологија, на постдипломским студијама учествовао је на специјалистичким курсевима до последњих дана свог живота. На Факултету политичких наука такође је био ангажован у комисијама за израду бројних магистарских и докторских дисертација. Одржао је велики број предавања и на другим домаћим и страним универзитетима.

Захваљујући успешној и свестраној академској каријери и угледу биран је за ректора Београдског универзитета у два мандата и на тој функцији је провео 4 школске године, од 1977. до 1981. године. Пензионисан је 1994. године, али се наставна и стручна активност наставила и после тога, као и посебно плодан научни рад.

Такође, професор Печујлић је био главни уредник часописа Социологија, оснивач и уредник часописа Гледишта, председник и члан савета Европског центра за високо оразовање УНЕСКО, сарадник Универзитета УН и члан савета макропројекта Социо-културолошке алтернативе у свету који се мења, члан групе експерата УНЕСКО на Универзитету Фудан у Шангају, координатор курса Будуће студије Међународног интер-универзитетског центра у Дубровнику, председник Савета за друштвене науке Фондације Републике Србије за неговање младих талената и још многе друге.

Од ране младости определио се за комунистички покрет и био је учесник НОБ-а од 1943. године и члан СКОЈ-а од 1944. године. После рата, поред успешне и плодне наставне, научне и стручне делатности, такође се ангажовао и у друштвено-политичком раду. Био је на истакнутим партијским функцијама у Савезу комуниста: члан Градског комитета СКС Београда, члан ЦК СКЈ, члан Извршног комитета ЦК СКЈ, члан Председништва ЦК СКЈ и члан Извршног бироа Председништва СКЈ, члан ЦК СКС и председник Савета марксистичког центра ЦК СКС.

                                     

1. Научно-истраживачки рад

Научни, истраживачки и стручни рад био је изузетно богат, плодан и иновативан, што га је сврстало међу најистакнутије ствараоце у социолошкој и уопште друштвеној науци код нас после Другог светског рата. Посебно важан допринос дао је у области изучавања опште социологије и социјалне теорије, друштвене структуре, политичке социологије, методологије друштвених наука и глобалних друштвених процеса. Написао је више од двадесет књига и стотинак чланака, уредио је неколико зборника, антологија и лексикона, руководио је и учествовао у великом броју пројеката, уређивао је више стручних часописа и активно је учествовао на бројним домаћим и међународним симпозијумима. Руководио је већим бројем пројеката и учествовао у више истраживчких макропројеката, међу којима су:

  • Југославија у светској привреди на прагу XXI века – Стратегија Конзорцијум економских института, Београд
  • Стратегија научно-технолошког развоја СР Србије до 2000 године
  • Конституисање Србије као правне државе Правни факултет
  • Друштвене и културне алтернативе у свету који се мења Универзитет УН
  • Истраживање промена у социјалној структури Југославије
  • Еколошка ситуација СР Србије САНУ
                                     

2. Књиге и радови

Књиге које је написао имале су у научним круговима велики одјек због нових тема, идеја и приступа, аналитичке дубине, као и због врхунског стила и лепог језика којим је писао. Оставио је иза себе преко 20 књига, међу којима су:

  • Будућност која је почела – научно-технолошка револуција и самоуправљање 1969
  • Социологија са В. Милић, више издања
  • Политичке странке у Југославији са В. Милић, 1989
  • Универзитет будућности 1980
  • Методологија друштвених наука са В. Милић, више издања
  • Социологија између револуције и апологије 1973
  • Хоризонти револуције: студије из политичке социологије 1970
  • Заробљено друштво 1986
  • Класе и савремено друштво 1967
  • Драма социјализма Загреб-Београд 1989
  • Критичка теорија савременог друштва са В. Милић и З. Видаковић, 1991
  • Изазови транзиције – нови свет и постсоцијалистичка друштва 1997
  • Савремена социологија – стара и нова слика света 1991
  • Демократија и ауторитаризам –политичка култура југословенског вишестраначког друштва са В. Милић, 1994
  • Глобализација – два лика света 2002

Уредио је више зборника у којима је приложио и своје текстове, а међу њима су:

  • Трансформација света- Улога науке и технологије 1980),
  • Социолошки лексикон главни редактор са Р. Лукић, 1982
  • Марксизам – мисао савремене епохе,
  • Методологија друштвених наука 1975
  • Друштвене и културне алтернативе у свету који се мења УН Универзтет 1981,
  • Наука и технолоија у трансформацији света, ко-уредник, УН Универзтет 1982,
  • Основи науке о друштву 1972
  • Политичка социологија 1978,

За студију "Сусрет светова" која представља уводни текст тротоме антологије Марксизам – мисао савремене епохе, професор Печујлић је добио НИН-ову награду за публицистику 1977. године.

                                     

3. Одликовања

На основу друштвено-политичког и научног рада Печујлић је добитник више одликовања и награда:

  • Орден братства и јединства са златним венцем
  • Октобарска плакета Београда
  • НИН-ова награда за најбоље дело из публицистике "Димитрије Туцовић 77"
  • Орден Републике са сребрним венцем