Back

ⓘ Михаило Мирон




                                     

ⓘ Михаило Мирон

Потиче из фамилије Пичета. Име је сам касније промијенио у Мирон. Гимназију похађа и завршава у Мостару. На Бечком универзитету од 1905, студира филозофију и класичну филологију гдје брани докторску тезу Платон и Шопенхауер 1910. Послије Првог свјетског рата објављује двије збирке пјесама "Заратустрин рат", 1921. и "Романија", 1923. Написао је расправу Платон и Шопенхауер, 1923, којом је и докторирао на Бечком универзитету. Сарађује у Гајрету, уредника А. Хифзи Бјелевца, Народу Пере Слијепчевића, те је сарадник СПКД Просвјета. Мироново дјело Старина Новак изведено је у Народном позоришту у Сарајеву 27.11.1927. године. 27.11.1930. изведен је Миронов Херцег Стјепан, а трагикомедија Ловци, играна је на сцени Сарајевског позоришта 12.12.1935. године. Радио је као професор у Тузли и Сарајеву до 1941, када је пензионисан.

                                     

1. Књижевни рад

Књижевним радом почео се бавити веома рано. Као ученик објављује пјесме од 1902. у Босанској вили, Срђу, Српском књижевном гласнику, затим у Књижевној критици, на челу с Боривојем Јевтићем, часопису који је на извјестан начин настављао традиције Младе Босне. Био је члан Групе сарајевских књижевника, са Исаком Самоковлијом, Јованом Палавестром, Боривојем Јевтићем, Марком Марковићем, Хамидом Диздаром и другима.