Back

ⓘ Мустафа Хилми Хаџиомеровић




                                     

ⓘ Мустафа Хилми Хаџиомеровић

Када је 1856. године смењен сарајевски муфтија Мухамед Шакир Муидовић, на његово место је постављен Хаџиомеровић, који се већ истакао својим способностима, нарочито познавањем шеријатског права. Вршећи муфтијску службу, Хаџиомеровић је издао велики број фетви на низ актуелних питања која су наметале прилике и друштвени односи током османске и почетком аустроугарске власти. Шејх-ул-ислам је својим декретом 9. фебруара 1882. овластио Хаџиомеровића да све верске ствари и све шеријатске послове извиђа и врши и да за окружја и котаре способне кадије поставља и именује уједно поверивши му и Врховни шеријатски суд, а румелијски кади-аскер га именује за сарајевског кадију са правом да именује кадије по окрузима и котаревима, да им издаје мураселе и да се труди, да шеријатске закључке праведно изводи и да међу ехалијом анкамишерлију потпуно врши. Овакав положај Хаџиомеровића био је потпуно аналоган положају муфтије на подручју Бугарске и Румелије.

Имајући у виду активност Мешихата у првој половини 1882. и раније, аустроугарска окупациона управа је именовала Хаџиомеровића, у јесен исте године, за реис-ул-улему Босне и Херцеговине, о чену је цар донео одлуку 17. октобра 1882, а свечано устоличење првог реис-ул-улеме обављено је 15. децембра 1882. године. Исцрпљен дугогодишњим радом, поднео је оставку на положај реис-ул-улеме 1893. године. Оставка му је прихваћена и он је отишао у пензију. Умро је у недељу 10. фебруара 1895. године, и сахрањен је на Грлића брду у Сарајеву.