Back

ⓘ Српски Милетић (слатинско станиште)




Српски Милетић (слатинско станиште)
                                     

ⓘ Српски Милетић (слатинско станиште)

Слатине и слатинска станишта су веома заступљена у околини села Српски Милетић, које је смештено је у западном делу Бачке, у западном делу АП Војводине и територијално припада Западнобачком округу.

                                     

1. Слатине

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

За екологију и пољопривреду слатине су значајна група земљишта пошто се на њима развијају посебни еколошки типови биљака- халофите. Сходно чињеници да су то врсте које су прилагођене животним условима са високим концентрацијама соли у земљишту, оне представљају ретке и специфичне заједнице а самим тим је и животињска компонента која их прати специфична. Услед велике концентрације соли у земљишту, слатине представљају неповољну средину за узгајање пољопривредних култура.

Слатине, у широком смислу, представљају комплексну групу земљишта која се, и поред неких битних заједничких особина, међу собом у много чему разликују, тако да се може издвојити неколико њихових типова. Једна од главних особина слатина је њихов садржај у алкалним солима, мада у погледу врсте и концентрације тих соли постоје велике разлике.

На основу процеса који владају у њима, концентрације и карактера соли као и физичких особина, типичне слатине се могу поделити на три групе:

солончак - слана земљишта богата водорастворљивим солима. Могу се поделити на сланице доминирају хлориди и сулфати, содњаче доминира сода и солитерњаче доминирају нитрати.

солоњец - слана земљишта у којима су штетне соли у већој или мањој мери испране, док је адсорптивни комплекс засићен претежно На-јонима.

солођ - у њима је из адсорптивног комплекса истиснут и натријум, и то јонима водоника или неким другим.

                                     

2. Биљни свет

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевамо халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака попут: Limonium gmelinii слатински цвет, Camphorosma annua камфорика, Iris spuria бастардна перуника, Arthemisia santonicum слатински пелин

                                     

3.1. Фактори угрожавања слатинских станишта Фрагментација

Површине под природном вегетацијом су изузетно мале, те се на њима не могу одвијати природни процеси и опстати стабилне популације. Обрађене површине у заштитној зони између природних фрагмената онемогућавају кретање ситних животиња и отежавају разношење семена и плодова. Тако су све више угрожене популације ретких врста, јер на малим просторима живе мале популације које поседују само део варијабилности генетског фонда врсте, па је и њихова отпорност смањена. Осим тога на малим површинама нема довољно простора за спонтане сукцесије што доводи до смањења диверзитета.

                                     

3.2. Фактори угрожавања слатинских станишта Маргинални утицај

Велика је додирна зона природне вегетације са обрађеним површинама и са линијама саобраћаја, што помаже продор инвазивних врста. С друге стране унутрашњи, неометани делови су мале површине или потпуно недостају, што је у супротности са потребама животињских врста за неометаним стаништем.

                                     

3.3. Фактори угрожавања слатинских станишта Деградација услед неадекватног коришћења

На првом месту се истиче претерана испаша а потом и неадекватно кошење ливада

                                     
  • апостола и јеванђелисте Матеје у Српском Милетићу Српски Милетић слатинско станиште и ФК Задругар Српски Милетић Према попису из 2011. било је 3038