Back

ⓘ Списак народних посланика КП Југославије




Списак народних посланика КП Југославије
                                     

ⓘ Списак народних посланика КП Југославије

На изборима за Уставотворну скупштину, одржаним 28. новембра 1920. године Комунистичка партија Југославије КПЈ је добила 198.736 гласова или 12.4% и освојила 58 посланичких мандата. Била је тада трећа по снази политичка партија у парламенту, одмах иза Југословенске демократске странке и Народне радикалне странке. КПЈ је придавала велики значај овим изборима јер је Уставотворна скупштина требало да доносе Устав и на тај начин одлучи о облику државе и њеног уређења. Пошто се КПЈ залагала за Совјетску Републику Југославију развила је веома живе предизборне активности у циљу објашњавања својих погледа на будуће уређење државе истичући своје захтеве за побољшање социјалног положаја радничке класе и сиромашног сељаштва.

Листа "Политика” је 5. децембра 1920. године дао сатистички преглед остварених резултата према коме је КПЈ највећи број посланика освојила на територији некадашње Краљевине Србије где је освојила 32 посланика. Најбољи резултат је био остварен на територији Црне Горе, где је од укупно 10 мандата КПЈ освојила 4.

                                     

1. КПЈ у парламенту

Посланички клуб КПЈ је био формиран 29. новембра 1920. и кроз њега је до 3. августа 1921. године када је распуштен прошла 61 особа, јер су неки посланици подносили оставке. Након низа масовних радничких штрајкова, од којих је последњи био масовни штрајк босанскохерцеговачких рудара, који је у околини Тузле прерастао у отворени сукоб полиције и рудара, познат као "Хусинска буна”, Влада Краљевине СХС је 29. децембра 1920. године донела тзв "Обзнану” тј. одлуку о привременој забрани рада КПЈ до доношења Устава. Иницијатор овакве одлуке је био министар Милорад Драшковић и њоме је била забрањена свака врста комунистичке организације и пропаганде. Тиме је започео период тзв "белог терора" у Југославији - хапшени су комунисти, затварани раднички домови, забрањивано излажење листова, заплењивана архива комунистичких и синдикалних организација и др. Поред свих полицијских мера, "Обзнана" није имала ауторитет закона, па су по њој комунисти могли бити само хапшени и држани у притвору, али не и осуђивани.

Након неуспелог Видовданског атентата на регента Александра 28. јуна и успешног атентата на Милорада Драшковића 21. јула 1921. године, који су извршили Спасоје Стејић Баћо и Алија Алијагић, чланови КПЈ који су се одлучили на индивидуални терор, Народна скупштина Краљевине СХС је 1. августа 1921. донела "Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави" којим је дефинитивно забрањен рад КПЈ. Након тога лишени су мандата сви народни посланици КПЈ и искључени из скупштине. Многи од њих, који су били чланови Извршног одбора КПЈ су били ухапшени и предати Суду, под изговором да су одговорни за извршене атентате и припрему "бољшевичке револуције". Фебруара 1922. године на тзв "Видовданском процесу" на по две године затвора било је осуђено десет оптужених посланика КПЈ, док су накнадно била осуђена још двојица посланика.

                                     

2. Списак посланика

Неки од укупно 58 народних посланика КПЈ били су:

  • Илија Красојевић, судија из Чачака
  • Сима Марковић, професор из Београда
  • Ђуро Ђаковић, бравар из Сарајева
  • Марцел Жорга, машинист
  • Владимир Мирић, радник из Београда
  • Живота Милојковић, изабран у пиротском округу
  • Влајко Јеласка-Јоани, земљорадник из Сплита
  • Филип Филиповић, новинар
  • Драгомир Марјановић, штампарски радник из Београда
  • Живко Јовановић, правник из Београда
  • Милорад Пантић, судија из Гњилана
  • Стојан Милошевић, каменорезац
  • Гојко Вуковић, лимарски радник из Мостара
  • Јован Томашевић, адвокатски приправник са Цетиња
  • Јаков Ластрић, чиновник из Бања Луке
  • Живојин Цветковић
  • Павле Жижић
  • Милан Милорадовић
  • Милош Требињац, професор
  • Влада Марковић, професор из Новог Сада
  • Валентин Коен
  • Павле Павловић, секретар ЦРСВЈ из Београда
  • Никола Груловић, обућар из Руме
  • Драгутин Владисављевић
  • Иван Чоловић, штампарски радник из Београда
  • Владимир Ћопић, новинар, изабран у модрушко-ријечкој жупанији
  • Душан Цекић, трговац из Скопља
  • Едхем Булбуловић
  • Ловро Клеменчич, изабран у кумановском округу
  • Ратко Жунић, учитељ из Битоља
  • Коста Новаковић, новинар
  • Богољуб Глигоријевић
  • Митар Трифуновић Учо, чиновник из Тузле
  • Ђуро Салај, кројачки радник из Славонског Брода
  • Крсто Тачић
  • Драгутин Буквић
  • Никола Ковачевић
  • Сима Миљуш, правник из Загреба
  • Лаза Стефановић
  • Милан Лемеж из Љубљане
  • Триша Кацлеровић
  • Драгослав Тасић, правник из Скопља најмлађи посланик у Скупштини
  • Танасије Илић, судски писар из Охрида
  • Данко Мадунић, изабран у требињском округу
  • Љуба Радовановић, професор из Београда
  • Петар Ђорђевић, столарски радник из Скопља
  • Валентин Млакар, машинист
  • Михаило Тодоровић, секретар Радничке коморе
  • Војислав Стојановић, судија из Приштине
  • Миха Коен
  • Коста Дајлевић, кројач из Куманова
                                     
  • Списак народних хероја одликованих после рата даје преглед свих проглашених и одликованих народних хероја Југославије од маја 1945. до 1950. године
  • 2013 чији је председник Радослав Илић Мрки. Деловање КП темељи се на програму и статуту партије. КП тренутно није члан ниједне међународне организације
  • Члан Комунистичке партије Југославије постао је у јулу 1941. године. За време рата био је секретар Окружног комитета КП Врхника, секретар Покрајинског
  • 21. мај 2010 Закон о политичким странкама Републике Србије из 2009. године Закон о избору народних посланика у Народној скупштини Републике Србије
  • комитета КПЈ Нови Сад секретар Среског комитета КП Србије Нови Сад и за срез Жабаљ члан Извршног већа Народне скупштине АП Војводине члан Савезног извршног
  • народа Југославије члан Савезног одбора СУБНОР Југославије председник Извршног већа Народне скупштине Војводине посланик свих сазива Народне скупштине
  • савеза радног народа Југославије и члана Савезног одбора СУБНОР - а. Више пута је биран за посланика Савезне скупштине Југославије а од 1967. до 1969.
  • Југославији и Народноослободилачке борбе у Албанији, друштвено - политички радник СФР Југославије СР Србије и САП Косова и народни херој Југославије
  • начелник управе Агитпропа Централног комитета КП Македоније кандидат за члана, а затим члан Централног комитета КП Македоније, односно СК Македоније биран
  • ступио је у Савез комунистичке омладине Југославије а од лета 1930. члан је Комунистичке партије Југославије Као студент Правног факултета у Љубљани
  • протестовао што у руководству КП Хрватске има мало Срба због чега је дошао у сукоб са лидерима Централног комитета КП Хрватске, најпре са Андријом Хебрангом