Back

ⓘ Богић Влаховић




                                     

ⓘ Богић Влаховић

Богић Р. Влаховић био је активни официр у српској и југословенској војсци учесник балканских и Првог светског рата, Витез Карађорђеве звезде са мачевима и носилац бројни хвојних одликовања. На челу свог вода био је први војник српске војске који је ушао у ослобођени Ниш 29. септембра 1918. и нагнао непријатеље да на Синђелићевом тргу у Нишу остави топове митраљезе и осталу опрему која је потом заробљена.

                                     

1. Живот

Рођен је на сам дан Божића 25. децембра 1892. године у Ровцима, срез Колашин у Црној Гори од оца Радоја Ј. Влаховића и мајке Стане. Одрастао је у бројној породици, поред родитеља и браћа и сестре: Мијата, Пере, Госпава и Видисава. Школовао се прво у Ровцима, у којима је завршио основну школу код учитеља проте Добричанина. Како је породица била јако сиромашна, и поред лепог мишљења проте о учењу малог Влаховића, није било услова да се дечак пошаље на даље школовање.

Међутим жељан успеха у животу, Богић се из родног места пешице упутио до Зеленике у Боки Которској, и без икаквих средстава успео да се у луци укрца на брод којим је стигао до Ријеке. Од Ријеке је, возом, преко Загреба стигао у Земун.

Да би се прехранио, неко време је шегртовао по земунским радњама. У то време за сиромашног дечака једина нада била је упис војне школе или богословију, како би уз стицање знања имао и редовне оброке и кревет да спава. Успео је да упише војну школу, и даље каријеру све до пензионисања наставио је у српској војсци као учесник неколико ратова.

Оженио се 22 новембра 1922. године. са Лепосавом, девојачко Стојковић, из Београда са којом је имао три сина, Александра рођеног 18. јула 1924 и Михаила рођеног 20. октобра 1926 и Радоја 8. новембар 1928.

Од ступања у војску 1. априла 1911. године, када је произведен је у први чин каплара редовно је унапређиван у више чинове. Службовао је у више градова Краљевине Југославије све до одласка у пензију, са чином мајора, на основу Указа АЂ Бр. 24457 од 24. фебруара 1930. године.

По његовом пензионисању породица Влаховић живела је у Београду у Његошевој улици број 10. Како је кућа оштећена у току савезничког бомбардовања крајем Другог светског рата, Влаховићи су се преселили у Дом ратних војних инвалида Вилсонова 5, где је Богић као пензионер бесплатно и радио. Комунисти су 1947. године избацили Влаховиће из овог стана и у њега уселили Титов генерала, дозволивши има да са собом понесу само најнужније ствари. Влаховићи су од тада живели на адреси Свилајначка 6 касније – Чегарска 6. Након овог немилог догађаја, Богић је одбио да прима пензију.

Живот витез Карађорђеве звезде Богић Р. Влаховић окончан је у ноћи између 3/4. августа 1954. године, под неразјашњеним околностима. Обдукција није урађена, а породици није дозвољено да види тело. Сахрањен је 6. августа 1954. године на Новом гробљу у Београду.

                                     

2. Каријера

У војску је ступио 1. априла 1911. године као припадник слободне професије.

Напредовање у чину

Од ступања у војску 1. априла 1911. године када је произведен је у први чин каплара. Редовно је унапређиван и у пензију је отишао са чином мајора.

  • поручник од 30. јануара 1920. године
  • поднаредник од 1. октомбра 1912. године
  • потпоручник од 14. октомбра 1914. године
  • капетан I кл. од 28. јуна 1928. године
  • наредника од 22. новембра 1913. године
  • капетан II кл. од 1. маја 1925.године
  • мајор од 24. фебруара 1930. када је са овим чином пензионисан.
  • каплар од 1. октомбра 1911. године
Кретање у служби
  • 1920. год. На служби у команди места у Београду до 23. септ. Заменик архивара београдске пуковске окр. команде.
  • Какве је дужности и кад вршио?
  • 1925. на служби у Штабу ком. IV Арм. Области
  • 1925. год. Командир 7. чете 35. пешад. пука "Зринског” а
  • 1917. год. водник 2. и 4. чете 2. бат. 2. пешад. пука.
  • 1912-1913. год. у српско-турском и српско-бугарском рату десетар и водник 2. чете 3. бат. 2. пешад. пука.
  • 1915. год. водник и заст. Командира 2. чете 1. батаљ. 16. пешад. пука и водник 2. чете 2. батаљ. 16. пешад. пука.
  • 1923. год вршиоц дужности командира 2. чете 48. пешад. пука
  • 1914. год. водник 4. чете 3. батаљ. 2. пешад. пука
  • 1918. год. водник 2. чете 3. бат. 1. пешад. пука.
  • 1922. год. водника 48. пешад. пука
  • 1919. год. водник 2. чете 3. батаљ. 1. пешад. пука; на служби при "Народном Извршном одбору” у Подгорици, на служби у команди места Београд.
  • 1916. год. водник 3. чете 1. батаљ. 16. пеш. пука.
  • 1922. год. водника 18. пешад. пука
                                     
  • јерусалимски и целе Палестине Теофил III 25. септембар 2016 протојереј - ставрофор Богић Фемић 25. септембар 2016 Новоустановљени орден Светог Јована Владимира
  • Видаковић, Добривоје Видић, Вељко Влаховић Тихомир Влашкалић, Радован Војводић, Иванка Врховчак, Јосип Врховец, Богић Вучинић, Јован Вујадиновић, Љубомир
  • од којих су се формирала данашња велика ровачка братства: Булатовићи, Влаховићи Шћепановићи и Срезојевићи. Друга већа скупина Ровчана су потомци кнеза
  • Бјеговић Бјелајац Бјелобаба Бјелобрк Блануша Блитва Бобић Богдан Богдановић Богић Богуновић Божанић Божић Бокан Болта Борић Борковић Боровац Борчић Босић
  • Константина и Јелене у Придворцима код Требиња и Св. кнеза Лазара Косовског у Влаховићима Митрополит Петар је рукоположио четрнаесторицу нових свештеника. У његово
  • задатака, долазили су истакнути комунисти - Раде Кончар, Јосип Краш, Јожа Влаховић и др. Априла 1941. године Силе осовине су окупирале Југославију и створена
  • Јовановић Петар Зимоњић Сава Трлајић Дамјан Штрбац Доситеј Васић Георгије Богић Матеја Стијачић Душан Суботић Вукашин Мандрапа Бранко Добросављевић Стана