Back

ⓘ Окањ бара (слатинско станиште)




Окањ бара (слатинско станиште)
                                     

ⓘ Окањ бара (слатинско станиште)

Окањ бара, заједно са Сланим Коповом и Баром Русандом, представља једно од три најрепрезентативнија и најатрактивнија очувана слана језера смештена у палео - меандрима реке Тисе у средњем Банату. Заједно са воденим и мочварним стаништима и слатинама различите заслањености подлоге представља приоритетне типове станишта за заштиту у панонском биљногеографском региону.

Значај подручја Окањ баре је вишеструк, један од ретких очуваних панонских типова предела чији су слатински, ливадско - степски, мочварни и водени екосистеми од значаја за очување укупне биолошке разноврсности региона Баната, Војводине, Србије и Европе.

На овом подручју очуване су специфичне слатинске заједнице које се јављају на влажним песковима и исушеним слабо заслањеним барама и депресијама.

                                     

1. Слатине

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

За екологију и пољопривреду слатине су значајна група земљишта пошто се на њима развијају посебни еколошки типови биљака- халофите. Сходно чињеници да су то врсте које су прилагођене животним условима са високим концентрацијама соли у земљишту, оне представљају ретке и специфичне заједнице а самим тим је и животињска компонента која их прати специфична. Услед велике концентрације соли у земљишту, слатине представљају неповољну средину за узгајање пољопривредних култура.

Слатине, у широком смислу, представљају комплексну групу земљишта која се, и поред неких битних заједничких особина, међу собом у много чему разликују, тако да се може издвојити неколико њихових типова. Једна од главних особина слатина је њихов садржај у алкалним солима, мада у погледу врсте и концентрације тих соли постоје велике разлике.

На основу процеса који владају у њима, концентрације и карактера соли као и физичких особина, типичне слатине се могу поделити на три групе:

солончак - слана земљишта богата водорастворљивим солима. Могу се поделити на сланице доминирају хлориди и сулфати, содњаче доминира сода и солитерњаче доминирају нитрати.

солоњец - слана земљишта у којима су штетне соли у већој или мањој мери испране, док је адсорптивни комплекс засићен претежно На-јонима.

солођ - у њима је из адсорптивног комплекса истиснут и натријум, и то јонима водоника или неким другим.

                                     

2. Положај

Слатинска станишта се налазе у оквиру Специјалног резервата природе "Окањ бара”. Резерват се налази између насеља Елемир и Нови Бечеј, на територији града Зрењанина и општине Нови Бечеј

                                     

3. Биљни свет

На овом подручју очуване су специфичне слатинске заједнице класе Thero - Salicornietea које се јављају на влажним песковима ass. Salsoletum sodae и исушеним слабо заслањеним барама и депресијама ass. Crypsidetum aculeatae. У оквиру класе Festuco puccinellietea која обухвата ливадско-степску вегетацију континенталних слатина јављају се потопљене јако слане ливаде реда Festuco - Puccinellietalia и ливадско-степска вегетација слабо заслањених земњишта реда Artemisio - Festucetalia. Специфичност простора одређена је и очуваном мочварном вегетацијом заслањених станишта реда Bolboschoenetalia maritimi.

Присуство панонских ендема Limonium gmelini, Plantago schwarzenbergiana и субендема Puccinellia distans ssp. limosa, Roripa sylvestris ssp. kerneri, као и биљних врста које се налазе на јужној граници ареала, а типичне за ову изворну вегетацију представљају флористичке раритете, а неке су законом заштићене на националном и међународном нивоу: Allium atropurpureum, Aster tripolium ssp. pannonicus, Cirsium brachicephalum, Crypsis aculeata, Ornithogalum boucheanum, Salvia austriaca, Silene viscosa, Salsola soda, Scilla autumnalis и др.



                                     

4. Животињски свет

Од ретких врста инсеката, Окањ настањују Acrida ungarica, панонски ендем, Theophilea subcylindricolis, нова врста у фауни Србије и Stylurus flavipes, међународно угрожена врста. Представник ретке и угрожене батрахофауне је обична чешњарка Pelobates fuscus. Богатство фауне птица Окања се огледа у гнежђењу ретких врста чапљи у мешовитој колонији, као и властелице Himantopus himantopus, црвеноногог спрудника Tringa totanus и цврчића тршчара Locustella naevia. На степским фрагментима, који су на вишим теренима око Окања обитава и неколико мањих колонија текуница Citellus citellus. Ова врста је према нашем закону строго заштићена врста, глобално је угрожена и налази се на Светској црвеној листи.

                                     

5.1. Фактори угрожавања слатинских станишта Фрагментација

Површине под природном вегетацијом су изузетно мале, те се на њима не могу одвијати природни процеси и опстати стабилне популације. Обрађене површине у заштитној зони између природних фрагмената онемогућавају кретање ситних животиња и отежавају разношење семена и плодова. Тако су све више угрожене популације ретких врста, јер на малим просторима живе мале популације које поседују само део варијабилности генетског фонда врсте, па је и њихова отпорност смањена. Осим тога на малим површинама нема довољно простора за спонтане сукцесије што доводи до смањења диверзитета.

                                     

5.2. Фактори угрожавања слатинских станишта Маргинални утицај

Велика је додирна зона природне вегетације са обрађеним површинама и са линијама саобраћаја, што помаже продор инвазивних врста. С друге стране унутрашњи, неометани делови су мале површине или потпуно недостају, што је у супротности са потребама животињских врста за неометаним стаништем.

                                     

5.3. Фактори угрожавања слатинских станишта Антропогени утицаји

Данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претварања слатинских станишта у њиве.

                                     

5.4. Фактори угрожавања слатинских станишта Деградација услед неадекватног коришћења

На првом месту се истиче претерана испаша а потом и неадекватно кошење ливада

                                     
  • под ред. бр. 9. Окањ и Русанда има верификован међународни статус значајан за биљке IPA под називом Средњи Банат I део: Окањ Русанда а међународни

Users also searched:

...