Back

ⓘ Цвета Бингулац




Цвета Бингулац
                                     

ⓘ Цвета Бингулац

Цвета Бингулац била је српска песникиња и учитељица. Поред поезије, њене области интересовања су биле новинарство, народни вез и сликање акварела. Била је председница Народне омладине и иницијаторка акције за колективно посећивање позоришта 1938. године.

                                     

1. Живот и каријера

Рођена је 8. октобар 1874. године у занатлијској породици у Вуковару, у ком је завршила основну школу. Како је била талентована за сликарство, имала је намеру да се томе посвети, али по мајчиној жељи постала је учитељица. Повољна економска ситуација у породици омогућила јој је да настави школовање:

  • 1902. године – У Сомбору и Загребу у коме је завршила школу за учитељице.
  • 1898. године – У Новом Саду, где је завршила Вишу девојачку школу.

Учитељски рад отпочела је у српском девојачком интернату у Загребу. Потом је радила као учитељица у Срему.

Службу у Личком Петровом селу почела је 1908. године. Међутим, неповољна политичка ситуација у том месту утицала је на погоршање животних услова, па се Цвета Бингулац, лошег здравственог стања, преселила у Ердут.

Пред почетак Првог светског рата радила је у Приштини 1913 и Прилепу 1914. Када је почео Први светски рат, пријавила се да ради као болничарка и да помаже болеснима и рањенима. Потом је 1915. емигрирала је и настанила се у Ајачију на Корзици, где је живела до 1918. године.

По завршетку рата вратила се у Србију и наставила је службу у Прилепу.

Виши педагошки испит положила је у Београду, 1924. године, да би се већ наредне 1925. године – Преселила у Нови Сад, где је у женској грађевинској школи радила као наставница све до пензионисања, 1939. године.

Настанила се у Београду 1940. године – у ком је живела до краја живота. Није се удавала и није имала деце. Преминула је 21. јануара 1950. у српској престоници. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.

                                     

2. Дело

Прве радове објављивала је у часописима у којима је била сарадница Гусле 1893 и Мали журнал 1897). Своју прву песму, "Гуслару", у часопису Гусле, објавила је 1893. године. Своје радове никада није објављивала под псеудонимом - већ се потписивала именом.

Била је сарадница у следећим листовима и часописима:

  • Бранковом колу 1901 - 1907, 1910, 1913 - 1914,
  • Цариградском гласнику 1903,
  • Гуслама 1893,
  • Малом журналу 1897,
  • Штампи 1903,
  • Женском свету 1913 - 1914.

Поред поезије, њене области интересовања било је новинарство, народни вез и сликање акварела. Била је председница Народне омладине и иницијаторка акције за колективно посећивање позоришта 1938. године.

Њена последња песма објављена је пред Први светски рат 1914. године. После 1918. године мање се бавила песништвом а више сликарством и народним везом.

                                     

3. Библиографија

  • Гуслару, Гусле, 1898.
  • Српкиња у рату, Српкиња: илустрован календар за наш женски свет за 1913. стр. 91.
  • Српска мајка, Српкиња: илустрован календар за наш женски свет за 1913. стр. 95 - 97.
                                     
  • гувернанта и хуманитарна радница. Иво Ћипико, 1869 - 1923 књижевник. Цвета Бингулац 1874 - 1950 песникиња и учитељица. Михаило Ј. Заставниковић, 1879
  • Фискултурни марш за мешовити хор и оркестар или клавир 1946 Ослобођење Цвете Андрић Д. Максимовић за мешовити хор, 1947 Песма градитеља пруге, за

Users also searched:

...