Back

ⓘ Јаков Обреновић




                                     

ⓘ Јаков Обреновић

Јаков Обреновић) био је брат Милана Обреновића.

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем? - 1777 и Вишњом Урошевић? - 1817, који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче.

                                     

1.1. Биографија Детињство

Још као мали дечак, Јаков са својим братом и сестром остаје без оца, а мајка му се између 1779. и 1781. године преудаје за Теодора Михајловића из Горње Добриње, са којим у браку добија родоначелника Краљевске Династије Обреновић кнеза Милоша 1783 - 1860, Јована 1786 - 1850 и Јеврема 1790 - 1856 прадеду последњег потомка Краљевске лозе – блаженопочившег Краља Александра Обреновића. За то време на своме заједничком имању у Брусници остају Јаков и Милан и старање о њима преузима њихов стриц Иван Мартиновић. Ни други Вишњин брак није био дугог века па тако она остаје без мужа, јер Теодор умире 1802. године. Годину дана по његовој смрти Јаков одлази у Горњу Добрињу и са собом доводи у Брусницу мајку са своја три полубрата.

                                     

1.2. Биографија Брак

Господар Јаков Обреновић у браку са Ђурђијом? - 1847 добија синове: Самуила, Петра и Ђорђа Ђоку, као и кћери Мирјану, Дмитру и Ружу. Господар Јаков Обреновић са супругом Ђурђијом и Војвода Милан Обреновић са супругом Стојом, сахрањени су у порти цркве Светог Николе у Брусници. Потомци Господара Јакова почивају, углавном, на старом Брусничком гробљу. Пред општинским судом у Горњем Милановцу 44 особе, међу којима су Предраг Обреновић Јаковљевић, Живомир Јаковљевић, Зоран Јаковљевић и др. доказали су да су директни потомци по правој мушкој линији Јакова Обреновића. Број решења је П1 344/04. Своје порекло доказали су и Србољуб и Слободан Јаковљевић решењем је П1 бр.355/03.

                                     

1.3. Биографија Здравствено стање

Проблеми са здрављем, нису дозволили господар Јакову да остави неке значајније трагове у својој биографији. Поуздано се зна да је помагао устанике, али да није имао учешћа у борбама. Јаков остаје у Брусници. Такође и у другом српском устанку господар Јаков је устанике помагао из позадине, колико је то било у његовој моћи. Ипак, сaвладан својом болешћу умире у педесетој години живота.