Back

ⓘ Олга Илић




Олга Илић
                                     

ⓘ Олга Илић

Олга Илић-Христилић била је, почетком 20. века и дуго у међуратном периоду, велика српска глумица и одлична певачица. Глумачку каријеру започела је и завршила у Нишу. Звали су је српском Саром Бернар, а запамћена је и као прва позната Српкиња која се фотографисала обнажена. Умрла је заборављена, у беди, у старачком дому.

                                     

1. Детињство и младост

Олга Илић рођена је у Солуну као Олга Гашпаровић, ванбрачна кћи Француза Гастона Санта и мајке Марије Гашпаровић. Најраније детињство, до седме године, провела је у француском самостану. Тада јој умире отац и она са мајком одлази у Ниш. У Нишу је Олга завршила два разреда гимназије.

                                     

2. Глумачка каријера

Њена мајка радила је тада у нишком хотелу "Европа” и ту је четрнаестогодишња Олга одиграла своју прву позоришну улогу, улогу младог сликара Стефана у представи Трње и ловорике. Прву праву велику улогу одиграла је годину дана касније, у петнаестој години, приликом гостовања много старијег и искуснијег глумца Љубе Станојевића. Играла је Дездемону у Отелу. По природи радознала и немирног духа, Олга се придружује циркусу "Фиори”, али са овом трупом не остаје дуго, већ се убрзо и опет на кратко, опробава у "Пиколо театру”, позоришту лутака. У овом позоришту упознаје глумца Косту Илића и удаје се за њега. Од тада па надаље наступа као Олга Илић, односно Илићка.

Са својим мужем Костом Илићем Олга је од 1896. до 1898. била члан неколико путујућих дружина и градских позоришта у Вараждину и Шапцу. Коначно, 1898. године добија ангажман у Народном позоришту у Београду. У народно, позоришту Олга иде из важне у важнију улогу, од Офелије у Хамлету до Есмералде у Звонару Богородичине цркве. Публика је поздравља овацијама, али због сукоба са колегиницама и скандала који су је пратили, она не успева да добије стални ангажман, па у марту 1900. године напушта Народо позориште и потом наступа у београдским ревијалним позориштима "Веселе вечери" Косте Делинија 1900," Орфеум" Бране Цветковића 1901, "Весело позориште" Михаила-Мике Бакића 1903. Потом је, у сезони 1904/1905, и сама водила путујуће позориште кроз Босну. Након тога ступила у београдско "Позориште код Слоге" Михаила-Мике Стојковића и у Градско позориште у Шапцу 1906, а између 1906. и 1909. године гостовала је у разним театрима. Године 1909. била је првакиња београдског "Позоришта код Булевара” под управом Богобоја Руцовића, а од јесени 1910. београдске "Опере” Жарка Савића, са којом је 1911. године гостовала и у Новом Саду. Помало уморна од "чергарења”, Олга Илић одлучује да се врати у Ниш, где се, у позоришту "Синђелић”, данашњем нишком Народном позоришту, упушта у нешто што је дотад на сцени урадила само славна Сара Бернар: игра најзахтевнију мушку улогу икад написану - данског принца Хамлета. Записи кажу да га је одиграла "врло интелигентно и психолошки продубљено говорила текст ”, што није једина мушка улога коју је играла. Током 1912. године наступала је у Осијечком казалишту под именом Оливера Сант узимајући презиме свог оца, а наредне, 1913. године, на позив управника Бранислава Нушића, постаје чланица новооснованог Народног позоришта у Скопљу.

Како у то време траје Други балкански рат, бугарске власти интернирају Олгу, да би је потом ангажовале за приредбе у корист српске сиротиње. О томе је Олга, у својој аутобиографији записала:

После ослобођења, српске власти су ова Олгина наступања протумачиле као служење окупатору. Ухапшена је и оптужена за велеиздају. Три месеца чамила је у подруму скопског затвора. На залагање пријатеља, међу којима је био и њен, тада већ бивши муж и под притиском јавности и позоришне публике, Олга је ослобођена оптужби и поново је постала чланица Народног позоришта у Скопљу, где је одиграла и своју последњу улогу Коштане, али време проведено у тамници и неправда која јој је нанета оставили су на њу дубок траг.

Удајом за глумца Петра Христилића постала је члан и редитељ његове путујуће трупе 1923 - 1929, а у међувремену 1927 - 1928 са њим управља Градским позориштем у Лесковцу. У сезонама 1930/31. и 1931/32 члан је Српског народног позоришта у Новом Саду, а од 1932. до 1934. године је поново у позоришту "Синђелић” у Нишу, где је прославила 35-огодишњицу уметничког рада улогом Лукреције Борџије у истоименој Игоовој драми. Овај јубилеј представљао је уједно и њен опроштај са сценом.

Ретко је која глумица њене генерације у Србији располагала толиким распоном талента и изражајних могућности као она. Од ране младости носила је улоге поетичних и младодрамских хероина у класици, као што су Дездемона, Јулија, Офелија и друге. Када су уочене њене могућности у улогама субрета из музичког репертоара постала је звезда ревијално-музичких програма у београдским булеварским позориштима. Причало се навелико о њеној лепоти, шарму, темпераменту, боемском духу, ексцентричностима у стилу Саре Бернар и о њеном изузетном сценском дару. Непосредно пред балканске ратове репертоари позоришта су подешавани њеним тежњама да се афирмише као примадона репрезентативног драмског жанра. После рата је тумачила роле духовитих дама у француским конверзационим комадима, војвоткиња, краљица и класичних хероина у ликовима трагичних мајки и старица, достижући највиши степен надахнућа и саживљености, драмске снаге и сценске експресије.

                                     

2.1. Глумачка каријера Најважније улоге

  • Маргарета Готје Госпођа с камелијама, Александар Дима Син
  • Стева Драгић Сеоска лола, Еде Тот
  • Хамлет Хамлет, Вилијам Шекспир
  • Сипријена Разведимо се, Викторијен Сарду
  • Коштана Коштана, Бора Станковић
  • Лукреција Борџија Лукреција Борџија, Виктор Иго
  • Мали лорд Мали лорд, Френсис Хоџсон Бернет
                                     

3. Певачка каријера

Боравећи у Шапцу, између 1896. и 1898. године, сусрела се са Цицварићима и заљубила се у њихове севдалинке. Нешто касније упознала је Жарка Илића, сина Јове Илића, који ју је охрабрио да почне да се бави певањем. Олга Илић је, поред своје глумачке каријере, снимила преко двадесет пет плоча и постала омиљена и позната певачица севдалинки. Свој раскошни певачки таленат често је приказивала и док је живела у Београду, у Скадарлији, где је током тог периода и становала. О својим певачким почецима и познанству са Жарком она пише:

                                     

4. Приватни живот

Око 1896. године Олга упознаје косту Илића и удаје се за њега. Коста Илић био је даровит глумац, висок, атлетског стаса и лепог лица. На позорници је деловао више него упечатљиво, али у браку је био, како сама пише "тиранин, који је избио око мојој лутки”. Ипак, њих двоје су, упркос замршеној љубавној вези пуној мржње, гоњени глумачком страшћу и боемским немирима, заједно чергарили по разним позориштима широм Србије и околних земаља. Према Олгином писњу у аутобиографији, у време њеног тамновања 1913. већ су били разведени. Ипак, поново се удала тек после Костине смрти, 1923. године, за глумца и редитеља Петра Христилића. Њих двоје наредних седам година путују и глуме у својој позоришној трупи по целој Србији. Петар Христилић умире 1937. године, а Олга своје последње године проводи у Београду, живећи у старачком дому, у беди и од милостиње оних који је још нису заборавили. Умрла је 18. јануара 1945. године у шездесет петој години.

                                     

5. Спољашње везе

  • "Гола Индијка у Београду”. Vesti Online. 16. 1. 2015. Приступљено 17. 1. 2017.
  • "У затвор због опере”. Vesti Online. 2. 2. 2015. Приступљено 17. 1. 2017.
  • "Женски Хамлет”. Vesti Online. 26. 1. 2015. Приступљено 17. 1. 2017.
  • "Српска Сара Бернар”. Vesti Online. 7. 1. 2015. Приступљено 17. 1. 2017.
  • "Ljubavne priče Skadarlijskih kafana”. Via Balkans. Приступљено 17. 1. 2017.
                                     
  • Илић је српско презиме које је пето најчешће презиме у Србији. То је патроним и значи син Илије. Александар Илић редитељ 1927 - 2012 српски режисер
  • Јана Милић Илић Крушевац, 31. децембар 1981 је српска глумица. Јана Милић Илић је рођена у Крушевцу 31. децембра 1981. године. Глуму је дипломирала
  • некретнине. Влада Илић је рођен у Власотинцу 1882. године као најмлађи од шесторице синова, мајке Костадине Илић рођена Јовић и Косте Илића који је припадао
  • Коста Илић звани Мумџија Власотинце, 1832 - Власотинце, 13. април 1911 био је трговац и индустријалац, један од оснивача модерне лесковачке индустрије
  • века у Лесковцу. Сотир Илић је био један од шесторице синова познатог лесковачког индустријалца Косте Илића Мумџије. Коста Илић је био један од оснивача
  • Олга Станисављевић Крушевац, 8. мај 1930 - Београд, 14. децембар 1987 је била југословенска и српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Била
  • Олга Ивановић Хоргош, 20. мај 1921 - Београд, 14. септембар 2001 је била српска глумица. На сцени је најзначајније домете остварила у златним данима
  • Награда Марија Илић Агапова је награда који Библиотека града Београда додењује најбољем београдском библиотекару. Награда се додељује сваке године, 11
  • Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Михаило Илић Mihailo P. Ilić - Ilke Bijelo Polje, 28. mart 1939 je srpski filmski reditelj, montažer
  • Уколико сте тражили роман, погледајте чланак Чедомир Илић роман Чедомир Илић је југословенска телевизијска серија снимљена 1971. године у продукцији