Back

ⓘ Требавска буна




                                     

ⓘ Требавска буна

Требавска буна, позната и као Протина или Посавска буна, је била буна из 1858. године уперена против бегова ради успостављања трећине и других терета које су на кметове бегови наваљивали. Десетак година пред буну, турска влада донијела је закон по коме се олакшавају и праведније уређују односи између кметова и бегова. Тај закон бегови нису поштовали јер им није ишао у прилог. Било је више покушаја да се проблем ријеши преговорима. Опуномоћени сељаци су преговоре водили и у Травнику за вријеме Тахир-паше.

Због лоших исхода преговора и неодржаних обећаља од стране бегова, требавска села заједно са посавским почеше организовати буну. Из овог краја у буни су учествовала ова села: Осјечани Горњи и Осјечани Доњи, Чивчије, Палежница Горња, Палежница Доња, Кожухе, Копривна, Толиса, Врањак и Зелиња. Вође буне за ова села су били: протојереј Павле Трифуновић из Осјечана и хаџи-поп Петко Јагодић из Врањака. Главна битка је вођена два дана на Дугој Њиви, на Требави. Забарикадиране устанике око 3.000, из превца Грачанице напала је турска пјешадија и коњица око 5.000 војника 28. септембра 1858. У ноћи дугог дана битке 29. септембра 1858. устаници се повукоше с положаја због мањка муниције. Затим је настала освета и хајка на вође устанка по селима 1. октобра 1858. године.

О Требавској буни је писао Јовица Сајић, старац из Кожуха, али тај спис је изгубљен. По његовом казивању у љетопис своје парохије, писан 1938. године, покојни Милош Петровић, свештеник из Осјечана написао је одељак под насловом Требавска буна. У њему се налазе и два податка из литературе.

Када су сва села одлучила да дижу буну, почеше од имућнијих људи купити стоку, пребацивати их у Славонију и продавати трговцима, неким Србима из Вуковара и Винковаца. За новац су куповали оружје и џебану. Прво су их скривали по ритовима код Шамца, а онда народу дијелили. Тајни састанак, договор око почетка буне, одржан је у селу Жабар код Брчког. Тај састанак је одржан у кући попа Стојчевића и на њему су били присутни: орашки прото Стево Аврамовић, главни вођа буне, хаџи-поп Петко Јагодић из Врањака, прото и парох осјечански Павле Трифуновић, поп Јаћим Стефановић из Црквине, поп Петар Васић из Љубниче и поп Станко Вуковић из Копривне. Тада одлучише да устанак дижу у јесен 1858. године када се храна сабере и заврше пољски послови. Ипак, мораше нешто раније дићи устанак јер дио купљеног оружја око 3.000 пушака и 15 товара барута и олова, склоњеног у ритове пронађе Мамут-бег из села Баткуше. Он ово оружје пренесе у Градачац и преда кајмакану.

Видимо, из претходног, да се ради о истовјетној буни требавског и посавског краја. Ова буна је имала двије битке на два бојишта. Једна, удружена требавска села на Дугој Њиви, а друга, посавска, на Липику код Градачца.

  • У бањалучком листу "Развитак", број 5. и 6. из 1910. године, штампан је чланак неког К. К. о требавској буни.
  • У "љетопису" се још наводи да су "устаници имали барјак, направљен од бијелога беза са крстом". Те, да је" барјактар био Симо Ђерић из Кожуха".
  • "Писац К. К. поменутог чланка у "Развитку" пише, да су се Осјечанци у тим борбама понијели као прави јунаци".
                                     
  • Постоји и споменик борцима Војске Републике Српске. Детаљније: Требавска буна Устаници српске буне против Турака 1858. у Требави коју је предводио хаџи Петко
  • Добој. Највиши надморски врх је Сплетена Липа са 624 метра. Детаљније: Требавска буна Први пут се Зелиња Горња појављује у турским дефтерима пореским књигама
  • potoka su: Lukavica rijeka, Ćetovilja, Tolisa i Sokoluša. Neki od većih Trebavskih potoka su: Riječanka, Babešnica, Koprivnska Velika i Mala rijeka, Zelinjska
  • у Кнешпољу је избила Прва Пецијина Буна Требавска буна позната и као Протина или Посавска буна је била буна из 1858. године уперена против бегова
  • Ђорђе Стефановић, брат попа Јаћима Стефановића, једног од органзатора Требавске буне Књига је 1943. године од стране непознате особе даривана Народној библиотеци
  • корпуса Група мајора Николе Калабића делови Пожешког, Посавинског и Требавске бригаде Авалски корпус, под командом потпуковника Свете Трифковића Група
  • називи ријека, као што су: Сава, Дрина, Дрињача, Босна, Неретва, Уна, Врбас, Буна Сана, Плива и планина: Прењ, Мајевица, Варда, Мошор, Динара, Романија итд

Users also searched:

...