Back

ⓘ Бранко Таназевић




                                     

ⓘ Бранко Таназевић

Бранко Таназевић је један је од најпознатијих српских архитеката сецесије и српско-византијског стила, које је успешно спојио у својим делима. Завршио је два факултета: Технички факултет у Београду, одсек машинство и архитектуру у Минхену.

                                     

1. Биографија и дела

Отац му је био лекар, пореклом из Војводине. По позиву пријатеља лекара и председника владе Владана Ђорђевића, прелази у Србију. Мајка му је била из породице Доситеја Обрадовића. Бранко Таназевић најизразитији представник националног стила у српској архитектури прве деценије 19. века, инспирацију је црпео и из профаног народног неимарства, угледајући се на моравску кућу са луцима, уметнички вез и савремено ћилимарство у Србији.

Своја схватања излагао је у стручној периодици постајући, уз декоратера Драгутина Инкиострија 1866 - 1942., главни идеолог националног архитектонског" препорода ". Отуд су и његови објекти постали синоним" савременог ", уместо конзервативног и миметичког смера националног стила.

На свом првом делу - згради Телефонске централе, Косовска 47, у Београду 1905 - 1908., Таназевић је успешно помирио традицију и модернитет, пласирајући на њеном асиметричном прочељу, завршеном угаоном ребрастом сецесијском куполом, разноврсне" неоморавске "отворе, полихромне површине и керамопластичне мотиве. Велики прозори широког ризалита запремају знатне површине зидног платна, док је плитка пластика, сведена на раван фасаде, састављена од псеудомедиевалних розета и шаховских поља. Уз фуге у приземљу, којима се алудира на византијско грађење и преплетну орнаментику, створена је живописна структура, слична остварењима тадашњег српског ћилимарства. Поткровни венац поново је пробијен, а отвори се сходно интернационалној пракси Арт Нувоа од приземља ка врху бројчано умножавају и димензионално уситњавају.

У асиметричној композицији фасаде Министарства просвете касније Дом Вукове задужбине 1912 - 1913., неосредњовековна полихромија, преплетна орнаментика, тролисни забат и грб Краљевине Србије, вешто су укомпоновани са сецесијским пиластрима, пластиком и завршецима елевације. Узбудљиве светло-тамне контрасте, наглашене на полихромним ћилим фасадама јавних здања, овај аутор је поновио и на кући Јована и Максима Николића 1912 - 1914., где се рељефом Св. Ђорђа у забату композиције и колоритом изведеним из српске тробојке јасно препознаје идеологија националног стила.

Од педесетак Таназевићевих пројеката, свакако треба издвојити кућу браће Николић, у Улици Његошевој 11 у Београду. Занимљива, бело-црвена фасада у споју сецесије и моравског стила, један је од најлепших украса Цветног трга.

Таназевић је осмислио павиљон Краљевине Србије на међународној изложби у Торину 1911. године.

                                     

1.1. Биографија и дела Просветни рад

Поред архитектонског стваралаштва, Таназевић је био и професор Архитектонског факултета у Београду, где је предавао: Орнаментику, Декорацију, Моделовање и Уређење градова.

Као наставник тадашњег Архитектонског одсека Техничког факултета, арх. Бранко Таназевић је са арх. Николом Несторовићем пројектовао зграду техничких факултета у Београду. Подигнута је 1931. године, а изградња је почела 1926.

                                     

2. Види још

  • Сецесија
  • Српски национални стил у архитектури
  • Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
  • Кућа Радисава Јовановића
                                     
  • телефонска централа у Београду - аут. Бранко Таназевић Дом Вукове задужбине у Београду - аут. Бранко Таназевић Зграда старог начелства у Врању - аут
  • пројекту архитекте Бранка Таназевића као приземна стамбена кућа, са пространим двориштем. На пројекту за ову кућу архитекта Таназевић остварио је складан
  • Зграда музеја Топлице је подигнута 1912. године по пројекту архитекте Бранка Таназевића Представља непокретно културно добро као споменик културе. Зграда
  • Самојлов Андра Стевановић Бојан Ступица Драгомир Тадић 1893 - 1976 Бранко Таназевић Момчило Тапавица Всеволод Татаринов Стојан Тителбах Милета Томић Радивоје
  • објекат познат под називом Павиљон Књаз Милош који је пројетовао Бранко Таназевић Била је то прва фабрика за флаширање минералне воде. Објекат је један
  • Зграда је грађена између 1912. и 1914. године по пројекту архитекте Бранка Таназевића за власнике браћу Јована и Максима Николића. Двоспратна стамбена
  • снага чије су идеје биле везане за сецесију и од њих су значајнији Бранко Таназевић и Никола Несторовић. Зграда Трговачке коморе на углу улица Модене у
  • културно добро као споменик културе. Подигнута је по пројекту архитекте Бранка Таназевића Најмлађи је објекат у комплексу око Доситејевог лицеја, једне од
  • налази у Београду, у Косовској улици 47. Изграђена је по пројекту Бранка Таназевића наменски за телефонску централу и први је такав објекат у Србији.
  • до 1931. године, према пројекту архитеката Николе Несторовића и Бранка Таназевића После Другог светског рата, према пројекту архитекте Михаила Радовановића