Back

ⓘ Радослав Братић




Радослав Братић
                                     

ⓘ Радослав Братић

Радослав Братић био је награђивани српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године.

Његова заоставштина налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат”.

                                     

1. Биографија

Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима код Билеће и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа "Знак", часописа "Књижевност", листа "Књижевна реч", и главни уредник часописа "Реласион".

Радио је као секретар и потпредсједник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући "БИГЗ", гдје је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дјела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију "Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку "Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла.

Братић је сачинио више избора из књижевности и уредио неколико тематских блокова у листовима и часописима, између осталих из књижевности Кине, Индије, Лужичких Срба, америчких црнаца.

Приповијетке су му увршћене у више зборника и антологија у Југославији и свијету, а превођене су на енглески, хинди, њемачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски, руски и италијански језик. На сва ова наведена мјеста Братић је пропутовао и успоставио сарадњу са значајним људима. Као резултат те сарадње настало је низ дијела на енглеском, хинду и другим језицима.

За дописног члана АНУРС-а изван радног састава изабран је 4. децембра 2015. године.

Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима, припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности. Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности.

Добио је бројне важне награде: листа Младост, Исидора Секулић, Андрићеву, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Борбина, Кочићева награда 1999, плакета Милош Црњански, Златна повеља Цар Душан, Светозар Ћоровић и друге.

Живио и радио у Београду. Умро је 2. јуна 2016. године у насељу Кумодраж, у Београду, у свом стану након дугу и тешке болести.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

                                     

2.1. Дјела Романи

  • Смрт спаситеља "Просвета”, Београд 1973; "Народна књига”, Београд 2003;
  • Ново издање 2006. године изашло је под насловом Смрт спасиоца;
  • Сумња у биографију ;
  • Трг соли "Народна књига”, Београд 2002
                                     

2.2. Дјела Приповјетке

  • Страх од звона,
  • Зима у Херцеговини СКЗ, Београд 1995. и 2001, књигу из поетике читања Шехерезадин љубавник "Прометеј”, Нови Сад 1996
  • Књигу есеја и приказа Писац и документ "Рашка школа”, Београд 2000.
  • Књиге приповједака Слика без оца
                                     

2.3. Дјела Антологије и избори које је приредио Радослав Братић

  • Антологија приповедака америчких црнаца
  • Кинеска књижевност заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић, "Градац", Чачак, 1975
  • Књижевност лужичких Срба
  • Антологија кратке приче Индије
                                     

2.4. Дјела Антологије у којима су објављене Братићеве приче

  • Прича и причање – антологија прича награђених Андрићевом наградом
  • Најлепше српске приче
  • Das schwarze Licht Serbische Erzahler der Gegennjart
  • Најлепше приче 1989.
  • The Serbian Short Story 1950-1982,
  • The Prince of Fire An Anthology of Contemporary Serbian Short Stories
  • Vargas omhet Serbisk samtida prosa i urval och oversatting av Jon Milos,
  • Антологија српске приповетке 1945-1995
                                     

2.5. Дјела Уређивачки и приређивачки пројекти

  • Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића
  • Библиотека Разговори с писцима, покренуо и уређивао Радослав Братић; од 1990. године БИГЗ је објавио књиге разговора са: Данилом Кишом, Милорадом Павићем, Живојином Павловићем, Милошем Црњанским, Бориславом Пекићем, Ивом Андрићем, Радованом Самарџићем, Душаном Радовићем, Стеваном Раичковићем и Исидором Секулић.
  • Пекићеве клупа, награђени текстови добитника Пекићеве награде
  • Историја Срба Владимира Ћоровића у три књиге,
  • Одмор од историје, књига есеја и чланака Борислава Пекића текстове изабрао и приредио Р. Братић,
  • Молитве и молбе, књига беседа, разговора, проповеди, писама и изјава Његове светости патријарха српског Павла
  • Српске војводе и војсковође
  • Сабрана дела Данила Киша у 14 књига
  • Зборници са Ћоровићевих сусрета писаца у Билећи и научних скупова у Гацку у 4 књиге, посвећени разговорима о српској прози данас и животу и раду знаменитих Херцеговаца: Пера и Ђока Слијепчевића; Владимира Ћоровића; Богдана, Петра и Стевана Зимоњића, и Косачама – оснивачима Херцеговине
  • Оптужујемо, отпор НАТО злочинима,
  • Сабрана дела Слободана Јовановића у 12 књига


                                     

2.6. Дјела Предговори и поговори у књигама

  • Миодраг Булатовић: Јахач над јахачима, поговор Радослав Братић: Еротика као начин изругивања,
  • Ричард Бергин: Разговори са Борхесом, поговор Радослав Братић: Књижевност заснована на самој књижевности
  • Како се земља претворила у сребро – кинеске приче, предговор Радослав Братић: Остати дете,

Антологија кратке приче Индије, предговор Радослав Братић: Осамљен се крећи као носорог – Индија као загонетка

                                     
  • југословенски ТВ филм из 1986. године. Режирао га је Зоран Танасковић а сценарио је написао Радослав Братић Отац и син на сајту IMDb језик: енглески
  • Агенције за статистику Босне и Херцеговине пописано је 18 становника. Радослав Братић српски књижевник Др Божо Милошевић, проф. социологије на Универзитету
  • Светлана Велмар - Јанковић - Лагум 1991: Радослав Братић - Страх од звона 1992: Иван В. Лалић - Писмо 1993: Радослав Петковић - Судбина и коментари 1994:
  • Милисав Савић, Милорад Павић, Мирослав Јосић Вишњић, Бошко Петровић, Радослав Братић Александар Тишма, Живојин Павловић, Светлана Велмар Јанковић, Данило
  • Енциклопедија мртвих 1983 Видосав Стевановић, Царски рез 1984 Радослав Братић Слике без оца 1985 Младен Марков, Старци на селу 1986
  • прозе Нестајање 2001 Миро Вуксановић за роман Точило 2002 Радослав Братић за роман Трг соли 2003 Бранко Брђанин Бајовић за роман Михаил
  • умјешности и креативности главног и одговорног уредника, књижевника Радослава Братића чланова Савјета и Редакције, као и ангажовању билећке Просвјете
  • седамдесетих година у уредништву су били и Милутин Петровић, Миодраг Перишић, Радослав Братић Маринко Арсић Ивков, Јасмина Лукић, Давид Албахари, Радован Бели Марковић
  • Душко М. Петровић 2001. Јован Радуловић 2000. Бранко Милановић 1999. Радослав Братић 1998. Добрица Ћосић 1997. Сретен Вујковић 1996. Ђуро Дамјановић 1995
  • Бошковић, српска одбојкашица. Јефто Бошњак, народни херој Југославије. Радослав Братић српски књижевник и драматург. Душан Вукотић, филмски редитељ, сценариста
  • Егерића, Жарка Команина, Милисава Савића, Мирослава Јосића Вишњића, Радослава Братића и других. Приредио је и књиге једног броја страних аутора: В. Шекспира
  • Љубица Мркаљ 2010 Нађа Тешић 2010 Љубивоје Ршумовић 2012 Радослав Братић 2013 Александар Петровић Аца Селтик 2014 Слободан Деспот 2015
  • проф. др Јован Делић, проф. др Војо Ковачевић, мр Радмила Поповић и Радослав Братић Награда Вељкова голубица 2012, која се додељује за целокупно приповедачко