Back

ⓘ Врачево




Врачево
                                     

ⓘ Врачево

Налази се северозападно од Лепосавића и западно од Лешка. Од Лепосавића је удаљено 17km, а од Лешка 8km. Село је разбијеног типа, на североисточним огранцима Рогозне, између Бара и Требића, Каљина, засеока Рватске и новопазарских села Одојевића, Јове, Грађановића и Јабланице. По међусобном положају и удаљености село се дели на засеоке: Риково, Завада, Врба, Долац, Живодере и Манасе. Површина катастарске општине Врачево где је атар насеља износи 1.427 ha. Средња надморска висина села је 569 метара.

                                     

1. Инфраструктура

Село Врачево, осим пољопривредне функције врши и административно-управну функцију преко месне канцеларије и месне заједнице, школску – осморазредна Основна школа "Стана Бачанин”. При школи је школске 1968/69 изграђен базен за пливање димензија 12.5x 5 метара.

Село има и здравствену амбуланту.

Јула 2015, на дан славе Светих Козме и Дамјана манастиру, у близини манастира је отворен мост преко Ибра, чији је донатор био Унмик администрација.

                                     

2. Манастир Врачево

Село је добило назив по манастиру Врачево посвећеном православним свецима и лекарима Козми и Дамјану. Црква је подигнута 1316. године и спомиње се као Ђурђева црква у Ибру. Као манастир Врачи записана је у Сопоћанском споменику крајем 14. века. Црква се налази у засеоку Долац. Манастир је већ после косовске битке био потпуно спаљен и уништен. Црква је обновљена у другој половини 16. века, али је у наредним столећима делила судбину народа овога краја. Била је више пута рушена, паљена и пљачкана. Поново је саграђена 1860. год., а 1863. год., при цркви је формирана прва српска световна школа са кухињом у овим крајевима, док је најстарија школа била манастирска, формирана у току Првог српског устанка, 1808. год, да би 1869. године прерасла у световну. Последњи пут црква и школа су пљачкане и паљене 1912. год., за време Балканског рата.

                                     

2.1. Манастир Врачево Манастирска црква

Црква Светих Козме и Дамјана свој садашњи изглед добила је у обнови 1860. год., о чему сведочи и запис у плиткој лунети изнад јужног портала. Црква је једнобродна грађевина, триконхалне основе са кубетом, споља и изнутра полукружном апсидом, наосом и припратом. Изведена је у комбинацији сиге, облутака и неправилно распоређеног камена. Унутрашњи простор није живописан, са изузетом представе Христа Пантократора у своду припрате. Иконостас је осликала група мајстора из Крушева и Битоља, 1899. год. Законом је застићена као споменик културе и њена санација је извршена 2002. године. Последњих деценија црква у Врачеву је била искључиво парохијског карактера. Приводе се крају радови на завршетку манастирског конака који се зида средствима Владе Србије. Обнова манастирског начина живота и усељавање монаха значиће поновно успостављање манастира Светих Козме и Дамјана.

                                     

3. Демографија

Насеље има српску етничку већину, уз око 20% Муслимана. У селу 2004. године живи 265 становника и броји 106 домаћинстава. Преци данашњег становништва досељени су из разних крајева: Вукадиновићи, Станићи, Миладиновићи, Симовићи, Ђорђевићи, Анисијевићи, Танасковићи, Пантовићи, Бошњовићи, Петронијевићи, Васовићи, Перовићи, Ђуровићи, Бишевци, Бацани, Радосављевићи, Димитријевићи, Радисављевићи, Николићи, Станићи, Дацовићи, Вучетићи, Здравковићи, Нуховићи, Махмутовићи, Јашаревићи, Шкријељи, Хаџићи, Бајрактаревићи, Ђерлеци, Стефановићи, Богдановићи, Гашовићи, Филиповићи.

                                     
  • мала слави Св. Николу, друга - Св. Пречисту Богородицу, а трећа - Св. Врачеве Право зидања православне цркве добијено је 1897. године, а 1898. године
  • врло млад заједно са својим родитељима и братом одлази у манастир Светих Врачева Козме и Дамјана код Битоља, у подножју тамошње горе. Касније одлази на
  • напитак Сома, који се излива на жртву Код Ведизма није било храмова и врачева жртву је приносио отац на олтар, постављен на узвишеном месту. Као жртву
  • Стојаковић - Православци, славе Аранђеловдан Тинтор - Православци, славе Врачеве Тунић - Православци, славе Св. Јована Српска православна црква: Епархија
  • мимику, гест, инсистирајући на језику тела играча, акробата, сеоских врачева тибетанских калуђера и шамана. Исцрпљивање тела постала је основна карактеристика
  • непокретно културно добро као споменик културе. Црква посвећена Светим Врачевима Козми и Дамјану је подигнута крајем 19. века на темељима старије храма
  • Влајковац, Водица, Водице, Војловица, Вољавча, Врањаш, Вратна, Враћевшница, Врачево Врдник, Вујан, Вујска. Габровац, Годовик, Голема Њива, Гориоч, Горња Каменица
  • летач, те по раду на преко 200 епизода стрип - свески из жанра мачева и врачева о јунаку Конану Варварину. Такође је оловком скицирао велик број епизода

Users also searched:

...