Back

ⓘ Ауто-пут




Ауто-пут
                                     

ⓘ Ауто-пут

Ауто-пут представља највишу саобраћајну класу путева. То је пут намењен искључиво брзом моторном саобраћају који се обавља по физички раздвојеним једносмерним коловозима, односно коловозним тракама уобичајне ширине 27.5 метар, са најмање две саобраћајне траке за сваки смер вожње и по једном зауставном. На њима влада режим непрекинутих токова. Овај режим, са високим степеном безбедности, удобности и брзине, остварује се конфорним, пројектним и конструктивним решењима, уз обавезну примену денивелисаних укрштања.

За разлику од других путева, раскрснице на ауто-путу су углавном ван нивоа. Тако нпр. прелаз са једног ауто-пута на другог одређује се мостовима и подвожњацима. Прелазе на подређене класе путева зову се петље. Свака петља има одређене и посебне траке за убрзавање улаз или успоравање излаз са ауто-пута. Тако је омогућен сигуран прометни ток возила брзином од најмање 80 km/h.

На већини ауто-путева постоје одмаралишта или бензинске пумпе, да би задовољили потребе корисника ауто-пута и њему пружали прилику да се опорави. Често постоје тамо атракције и игралишта за деце. Поред тога, заустављење или паркирање возила на зауставној траци је забрањено. Изузетке чине возила које се налазе у квару.

Обавезно ограничење брзине на ауто-путевима у Србији је 130 km/h. У осталим земљама је максимална дозвољена брзина различита нпр. Немачка нема ограничење брзине на ауто-путевима.

                                     

1. Историја

Прва верзија савременог аутопута са контролисаним приступом еволуирала је током прве половине 20. века. Моторни аутопут Лонг Ајланда на Лонг Ајланду у Њујорку, отворен 1908. године, као приватни подухват, био је први пут на свету са ограниченим приступом. Он је имао многе модерне карактеристике, укључујући завоје под нагибом, заштитне ограде и армирано-бетонске површине.

Први дуални аутопут отворен је у Италији 1924. године, између Милана и Вареза, а сада чини делове аутопутева А8 и А9. Овај аутопут, иако подељен, садржавао је само једну траку у сваком правцу и није имао петље. Убрзо након тога, у Њујорку 1924. године, отворен је саобраћај Бронкс ривер парквеј. То био је први пут у Северној Америци који је користио средњу траку за одвајање трака са саобраћајем у супротном смеру, који је изграђен кроз парк и који су укршајуће улице прелазиле преко мостова. Јужни државни парквеј отворен је 1927. године, док је Моторни аутопут Лонг Ајланда затворен 1937. године и заменио га је Северни државни парквеј отворен 1931. године и суседни Гранд централ парквеј отворен 1936. године. У Немачкој је градња аутобана Бон-Келн започела 1929. године, а отворио га је 1932. градоначелник Келна.

У Канади, први прекурзор са полуконтролисаним приступом био је Средишњи пут између Хамилтона и Торонта, који је имао средњи разделник између супротног протока саобраћаја, као и прву петљу у земљи. Овај аутопут се развио у Пут краљице Елизабете, који је имао петљу и надвожњак кад је отворен 1937. године, а до Другог светског рата био је најдужи осветљени део изграђеног пута. Деценијама касније отворен је први део Аутопута 401, на бази ранијег пројекта. Од тада је постао најпрометнији аутопут на свету.

Реч аутопут енгл. freeway је први употребио Едвард М. Басет у фебруару 1930.

                                     

2.1. Ауто-путеви у земљама бивше Југославије Србија

У Србији се ауто-путеви пружају трасом Паневропског коридора 10 тј. трасом некадашњег Ауто-пута братства и јединства и његових кракова. Мада су сви ауто-путеви у Србији међусобно повезани, према означавању путева у Србији, могло би се рећи да у Србији постоје три ауто-пута - један на траси ауто-пута А1 и Коридора 10, односно његовог Крака B Хоргош - Нови Сад - Београд - Ниш - Грделичка клисура, односно Лесковац ка Македонији, други на траси ауто-пута А3 и Коридора 10 између Хрватске границе и Београда, и трећи на траси ауто-пута А4 и Крака C, Коридора 10 Ниш - Сићевачка клисура ка Бугарској. У плану је изградња ауто-пута који ће од Београда пролазити кроз Шумадију што одговара траси планираног ауто-пута А2, и биће најкраћа веза са Црном Гором.

Први ауто-пут "аутострада" грађен је од Београда до Авале., радови су почели у пролеће 1939. крчењем дела општинског расадника. Профил је био: две "пруге" од по 7.5 метара са осам метар зеленила између, плус коњичка, бициклистичка и пешачка стаза од 4, 3 и 2.5 метра, укупно 32.5 метра.

                                     

2.2. Ауто-путеви у земљама бивше Југославије Босна и Херцеговина

Република Српска је изградила 105 километара ауто-пута што је више од Федерације БиХ која има 95 километара што значи да Босна и Херцеговина има изграђеног 200 километара ауто-пута. У Босни и Херцеговини изграђени су ауто-путеви Сарајево - Какањ у Федерацији БиХ и ауто-пут Градишка - Бања Лука и ауто-пут Бања Лука - Добој у Републици Српској. У плану је изградња ауто-пута на коридору 5ц, који ће ићи од реке Саве, преко Добоја, Сарајева и Мостара до Јадранског мора.

                                     

2.3. Ауто-путеви у земљама бивше Југославије Хрватска

Хрватска је последњих неколико година изградила већи број ауто-путева, тако да данас постоје ауто-путеви:

  • А2 Е65: Загреб - Крапина - словеначка граница Марибор
  • А1 Е65, Е71: Загреб - Карловац - Задар - Сплит - Плоче
  • А6 Е65: А1 Босиљево - Ријека
  • А5 Е73: А3 Среданци - Ђаково - Осијек, траса Коридора 5ц
  • А3 Е70: словеначка граница Љубљана - Загреб - Славонски Брод - српска граница Београд, бивши Ауто-пут братства и јединства, траса Коридора 10
  • А4 Е65: Загреб - Вараждин - мађарска граница Балатон
  • А7 Е61: Ријека - словеначка граница Трст
  • А10 E73: A1 Плоче - босанска граница Мостар
  • А9 Е751: Пула - Умаг - словеначка граница
  • А8 Е751: Ријека - Пазин - А9 Канфанар

У плану је и наставак ауто-пута А1 до Дубровника, као и изградња ауто-путева од Загреба до Копривнице и Бјеловара.

                                     

3. Правила саобраћаја

Из разлога безбедности саобраћаја и заштите животне средине, многе земље имају ограничења брзине од 110 - 130 km/h за ауто-путеве. Поред тога, брзина на ауто-путу мора да се прилагодују саобраћају, као и видљивости и временским услова као што су снег или магла. Такође брзина треба да се прилагоди својој личној способност и карактеристике возила и терета.

Возила, која не могу достћи максималну брзину од 80 km/h, су искључени из употребе ауто-пута. Ово се дешава да би спорије возило не ометало проток саобраћаја, и тако повећава ризик од несрећа.

Заустављење, се окренути као и вожња на неозначеним излазима/улазима на ауто-путу је забрањено. Изузеци заустављање чине одмаралишта и бензинске пумпе. Учесници саобраћаја, чији ауто се налази у квару, чекају на десној ивици пута или на зауставној траци, ако је на располагању.

                                     

4. Ознаке

Да би се олакшала оријентација учеснику саобраћају, знакови за брже путеве добиле су карактеристичке сигнале, која указују на значај и симболику боја на путу. Познати "ауто-пут знак" се користи од стране многих земаља, иако је јасна разлика ауто-пута, и структурно сличним бржим путевима између две земље није могуће. Углавном се разликује између знакова у зеленој и плавој боји. Обе боје су дозвољене у складу са Бечком конвенцијом о друмском саобраћају из 1968. године.

Државе са плавим знаковима

*) Знакови који показују пут за ауто-пут су зелене.

                                     

5. Путарина

У већини земаља, постоји путарина за употребу ауто-путева. Она се плаћа преко једне налепнице као у Швајцарској, Словенији и у Аустрији или преко путарине као у Италији, Француској, Шпанији, Португалу, Србији и у Хрватској. Посебан случај је Немачка, где се путарине не наплаћују.

                                     
  • просторном плану републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто - пут Путна мрежа у Србији Путеви Србије - Референтни систем Званична
  • Ауто - пут смрти се односи на пут између Кувајта и Басре на ком је повлачећа ирачка војска нападнута од стране америчких авиона током Заливског рата, у
  • унапређење постојећег пута у савремени ауто - пут Међутим, како је дати правац прометан, планом се предвиђа изградња алтернативног ауто - путног правца на од
  • просторном плану Републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто - пут већ се пут задржава у данашњим оквирима уз савремено одржавање. Државни
  • пут испод стандарда државног пута покров од макадама По важећем просторном плану републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто - пут
  • Пут 31 је државни пут првог Б реда у јужној Србији. Пут у највећем делу на подручју АП Косово и Метохија, а остатак је у оквиру Средишње Србије. Пут се
  • пута Е851. Постојећи пут је већим делом магистрални пут са две саобраћајне траке, док у делу код Призрена у виду савременог ауто - пута Путна мрежа у Србији
  • Државни пут IIА реда 258 је регионални пут у јужној Србији. Пут се пружа паралелно са реком Јужном Моравом и ауто - путем А1. До маја 2019. године се овим
  • просторном плану републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто - пут већ се пут задржава у данашњим оквирима уз савремено одржавање и изградњу

Users also searched:

...