Back

ⓘ Авдо Хумо




Авдо Хумо
                                     

ⓘ Авдо Хумо

Авдо Хумо је био друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 1. фебруара 1914. године у Мостару. Основну школу завршио је у родном месту. Револуционарном покрету приступио је већ у гимназији у Мостару. Школовање је, због искључења, наставио у Бихаћу. Филолошки факултет, студије светске и југословенске књижевности, завршио је у Београду, где је био један од организатора и учесника у акцијама социјалистички оријентисаних прогресивних студената. Члан СКОЈ-а је био од 1934, а Комунистичке партије Југославије од 1935. године.

Организовао је студенте из Босне и Херцеговине у омладинско друштво "Петар Кочић" и у секцију "Неретва" у којима су политички деловали чланови КПЈ.

Хумо је један од истакнутијих активиста КПЈ пред Други светски рат. Године 1940, изабран је у Покрајински комитет КПЈ за БиХ.

Као члан ПК КПЈ и ГШ НОП-за БиХ делује 1941. године у Херцеговини на организовању оружане борбе и учвршћењу партијске организације. По задатку прелази у Сарајево и организује илегални рад. Био је један од организатора одржавања, већник и члан ЗАВНОБиХ-а од Првог заседања, члан Председништва и потпредседник ЗАВНОБиХ-а и члан Обласне народноослободилачке скупштине за Херцеговину. Биран је за већника АВНОЈ-а.

Године 1943, био је један од покретача листа "Ослобођење".

Био је члан југословенске делегације на мировној конференцији у Паризу 1946. године.

Хумо је обављао најодговорније партијске и државне функције:

  • члан Централног комитета СКЈ од Петог до Осмог конгреса СКЈ
  • члан Сталног дела Конференције СКЈ од Деветог конгреса СКЈ
  • организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за БиХ од 1946. до 1948. године
  • државни секретар за финансије ФНРЈ од 1956. до 1958. године
  • председник Извршног већа Народне скупштине НР БиХ од 1953. до 1956. године
  • министар и потпредседник Владе НР БиХ од 1945. до 1948. године
  • члан Председништва Главног одбора ССРН БиХ
  • члан Савета федерације
  • председник Савезног савета за координацију научних делатности
  • члан Централног одбора ССРН Југославије
  • потпредседник Савезног већа Савезне скупштине СФРЈ
  • члан Главног одбора СУБНОР-а Југославије
  • члан Политбироа и Извршног комитета ЦК Савеза комуниста БиХ
  • председник Комисије Председништва СКЈ за културу
  • председник Савезне комисије за нуклеарну енергију

Од 1945. до 1963. године, непрекидно је био биран за републичког и савезног посланика.

Био је генерал-мајор ЈНА у резерви.

Године 1972, заједно с Османом Карабеговићем, искључен је из СКЈ због "супротстављања политици СКЈ".

Умро је 23. јануара 1983. године у 22:00 часова у хотелу "Адмирал" у Опатији. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Његова супруга Олга, била је ћерка министра иностраних послова Краљевине Југославије Момчила Нинчића, а током НОБ-а једна од секретарица Јосипа Броза Тита. Његов стриц Хамза био је познати босанско-херцеговачки писац.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја Југославије одликован је 27. новембра 1953. године.