Back

ⓘ Петар Перо Ћетковић




Петар Перо Ћетковић
                                     

ⓘ Петар Перо Ћетковић

Петар Перо Ћетковић, официр Југословенске војске, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 12. октобра 1907. године у селу Мужовићи, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у Љуботињу, а гимназију у Цетињу. После завршених шест разреда гимназије, децембра 1926. године, уписао је Војну академију, коју је завршио априла 1929. године. Пошто је у својој 54. класи био међу првима, добио је право да изабере гарнизон. Изабрао је Невесиње и у том малом гарнизону као потпоручник отпочео официрску каријеру.

У Војсци Краљевине Југославије, у којој је имао чин капетана прве класе, остао је до капитулације, 17. априла 1941. године. Пошто је успео да избегне заробљавање, вратио се у своје родно место. Ту се повезао са члановима Комунистичке партије Југославије КПЈ и активно учествовао у припремама оружаног устанка - радио је као војни инструктор на обуци омладине.

На почетку Тринаестојулског устанака народа Црне Горе, био је борац Љубостињског одреда, а потом постаје војни саветник. Новембра 1941. године именован је за команданта Ловћенског батаљона Црногорско-санџачког партизанског одреда. Ловћенски батаљон је приликом напада на Пљевља, 1. децембра 1941. године, водио изузетно тешке борбе.

Када је 21. децембра 1941. године, у Рудом, формирана Прва пролетерска ударна бригада Перо је постао командант њеног Првог ловћенског батаљона. У чувеном Игманском маршу, јануара 1942. године, његов батаљон је, захваљујући његовом војном искуству, имао најмање промрзлих бораца. Фебруара 1942. године батаљон је прегазио хладну и брзу реку Неретву и тиме избегао опкољавање. Његова је велика заслуга што су у вишедневним тешким борбама тучене јаке четничке снаге на сектору Мојковац-Колашин. Снажне ударне групе из Прве и Друге пролетерске бригаде којима је он командовао 3. јуна 1942. године разбиле су четнике у Добром долу на Дурмитору. Овај успех много је помогао партизанским снагама да се успешно повуку из Црне Горе. Први ловћенски батаљон се више пута истакао у походу пролетерских бригада у Босанску крајину, током јуна и јула 1942. године, и у борбама у овој области. Међу великим успесима у овом периоду су заузимање: Коњица, борбе на Цинцару, ослобођење Ливна и др.

Септембра 1942. године именован је за команданта Прве далматинске ударне бригаде и са њом од септембра до новембра 1942. године постигао видне успехе у борбама код Сиња, око Дувна и на простору Ливно-Сињ. У току 1942. године, због својих заслуга у Народноослободилачкој борби примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије КПЈ.

Успеси у командовању и руковођењу јединицама, били су одлучујући за Ћетковићево именовање на дужност команданта Треће ударне дивизије, 9. новембра 1942. године. Дивизија је у новембру и децембру 1942. и почетком јануара 1943. године извела више замашних подухвата у долини река Врбаса и Босне - борбе за ослобођење и одбрану Јајца, борбе у долини Врбаса сектор Јајце-Травник, ослобађање дела централне Босне и др.

На почетку Четврте непријатељске офанзиве, Трећа дивизија је пребачена у рејон горњег тока реке Врбас. Водила је жестоке борбе за Бугојно и око Горњег Вакуфа. Потом је дошла борба за Прозор. Овај град, који су браниле јаке италијанске снаге, био је главна препрека на путу Главне оперативне групе у долину река Раме и Неретве. Због тога је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито наредио Трећој дивизији да разбије непријатеља и град ослободи. Две ноћи су борци Треће дивизије херојски јуришали. Успео је тек други напад, град је ослобођен, а непријатељ је уз велике губитке протеран. То је био један од највећих успеха у борбама на Неретви. После тога дивизија је водила жестоке борбе у долини Раме, на Неретви и за Коњиц. Те борбе и против удар код Горњег Вакуфа одлучили су судбину рањеника на Неретви, разбијање непријатељских снага и припрему продора на исток. У противофанзиви са Неретве на исток Трећа дивизија је водила више жестоких борби са Италијанима, усташко-домобранским и четничким јединицама. Прелаз преко Неретве, борбе на Прењу и Вележу и ослобођење Невесиња били су њени велики успеси.

Перо Ћетковић, командант Треће ударне дивизије, рањен је 24. марта 1943. године код Невесиња и убрзо подлегао ранама. Тако је живот и каријеру војника завршио у борби за место у коме је, четрнаест година раније, као млади потпоручник добио прву дужност. Када су 1. маја 1943. године, уведени први чинови у НОВЈ, посмртно је произведен у чин генерал-мајора.

Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 30. априла 1943. године, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а одликован је Орденом отаџбинског рата првог степена. У "Билтену Врховног штаба" бр 23-27 о проглашењу Пере Ћетковића за народног хероја пише:

                                     
  • комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој 1920 14. мај - Јелена Ћетковић народни херој Југославије 8. јун - Михаило Петровић Алас 1868 математичар
  • ranije. U poslednjih deset epizoda gostovao je beogradski glumac Vojin Ćetković Pevačica Tijana Dapčević je spomenula Vila Mariju u njenoj pesmi Sve
  • непријатељски авиони, а након њиховог одласка упозорио је Пера да се не креће превише јер ће се авиони вратити. Перо је ипак морао поћи у Штаб Десете херцеговачке
  • династија Обреновића нестала са сцене. На српски престо долази Карађођев унук, Петар I, а за његове владавине Србија се задивљујуће брзо економски уздиже, води
  • срећном добитнику у Паланци, градићу у унутрашњости Србије. Престолонаследник Петар као покровитељ Јадранске страже која је покренула Туристичку лутрију, лично
  • Југославије. Био је активан у Удружењу босанскохерцеговачких студената Петар Кочић а од 1937. до 1939. и његов председник. Ово удружење развило је
  • Фадил Јахић Шпанац, као и Крсто Бајић, Раде Кондић, Саво Машковић, Владо Ћетковић и др. Године 1960. место погибије чланова Штаба Мајевичког партизанског
  • пешадијски капетан прве класе Велимир Терзић, пешадијски капетан прве класе Петар Ћетковић Сви су се они тада борили на страни краљевске југословенске војске
  • својих највећих хитова извели су Каролина Гочева, Јелена Розга, Сергеј Ћетковић Марија Шерифовић, Лет 3 и светска музичка звезда Анастасија. На првој

Users also searched:

...