Back

ⓘ Лазар Марковић Чађа




                                     

ⓘ Лазар Марковић Чађа

Лазар Марковић Чађа, учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА, генерал-мајор Војске Југославије у резерви и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 1. априла 1925. године у селу Гргуревцима, код Сремске Митровице. Још као димничарски шегрт у Руми слушао је о напредном радничком покрету.

После окупације Краљевине Југославије, као млади радник, одлазио је на састанке које су млађим радницима и сељацима одржавали организатори Народноослободилачког покрета.

У марту 1942. године, са непуних седамнаест година напустио је занат и узевши од свог газде пушку отишао у Фрушку гору и међу фрушкогорским партизанима постаје најмлађи борац. Да би га партизани у Фрушкогорском партизанском одреду примили у своје редове и да би измакао потери, он је претходно посекао телефонске жице између Руме и Ирига. Чађа је већ у првим борбеним окршајима против немачке експедиције, која је у јуну 1942. покушала да продре на Фрушку гору, испољавао своју храброст. Због храбрости, Чађа је од политичког комесара Слободана Бајића Паје, народног хероја, као награду добио одобрење да носи пушкомитраљез марке "Брно".

Када су сремски партизани у новембру 1942. године прешли у источну Босну, водили су тешке борбе против четника. У овим борбама је учествовао и Чађа и више пута се истакао: у борбама на Сухом Пољу против четника војводе Ђуре Биџића, на планини Бирчу, у селу Недељишту у околини Шековића, затим на планини Мајевици и касније у Петој непријатељској офанзиви у борбама за Власеницу, Зворник, Цапарде на комуникацији Зворник-Тузла.

Први батаљон Прве војвођанске ударне бригаде у коме се Чађа налазио, изненада су почетком 1943. године, опколиле усташе код села Недељишта. Чађа је са својим пушкомитраљезом допринео да се незатвори обруч непријатеља око батаљона, који се налазио на одмарању. На делу положаја свог батаљона он је пушкомитраљезом покосио неколико десетина и са својим друговима натерао око двестотине усташа у бекство. Такође се истакао у одбрани Шековића. Када су бомбаши полазили на освајање бункера, увек су тражили да им Чађа својим пушкомитраљезом буде заштитница. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 1. марта 1943. године.

Чађа је убрзо постао командир вода. У борбама код Цапарда је топовским шрапнелима рањен у обе ноге, руке и стомак. Пребачен је у Бродац, где завршава курс за командира чете и после кратког времена долази у босутске шуме где постаје први командир обезбеђења Главног штаба НОВ и ПО Војводине. Одатле је упућен у Први фрушкогорски партизански одред за заменика командира Прве чете. Учествује у ликвидацији усташког упоришта код села Манђелоса и у борби код Шашинаца и Купинова против четника, који су долазили из Србије. Ускоро постаје командир Прве чете и води борце у све акције које организује Фрушкогорски партизански одред.

Почетком 1944. године, у делимичној офанзиви домобрана, усташа и једног немачког батаљона Чађа учествује у акцијама преко Сремских Карловаца, Крушедола и Буковца. После ових борби, због испољеног јунаштва и уметности ратовања, постављен је за команданта Првог батаљона Осме војвођанске ударне бригаде. Међутим, и као командант батaљона није се одвајао од свог пушкомитраљеза. На Батиној скели, на положају званом Казук, у новембру 1944. године, успешно је водио свој батаљон до Дарде и врло брзо избио на Драву код Осијека испред јединица Црвене армије.

У борби на дравском фронту код Осијека, пред крај новембра и почетком децембра 1944. године, када је 51. војвођанска дивизија изводила форсирање Драве код Осијека, у оквиру Осме војвођанске ударне бригаде, Чађа добија специјални задатак. Он успешно форсира 14 km изливену Драву, докопава се села Белог брда, код Осијека, овладава њиме и озбиљно угрожава непријатеља који брани Осијек са правца Вуковара. После дводневних борби, одсечен од свих снага, Чађа се бори са својим батаљоном и из Белог брда пробија непријатељски обруч и извлачи батаљон преко села Вере, Бобота и Трипња у састав Шестог славонског корпуса, којим је командовао Мате Јерковић, народни херој.

Приликом борби за коначно ослобођење земље, у борби за Осијек и Славонску посавину постаје заменик команданта Осме војвођанске ударне бригаде и у чину капетана Југословенске армије дочекује крај рата на граници са Аустријом, докле је његова бригада стигла гонећи непријатеља.

После рата завршио је Вишу војну академију и налазио се на одговорним дужностима у оклопним јединицама Југословенске народне армије. Пензионисан је 1978. године из Савезног секретаријата за народну одбрану, у чину пуковника. Након НАТО агресије на СРЈ, унапређен је у чин генерал-мајора у резерви 29. децембра 1999. године.

Преминуо је јануара 2004. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Орденом народног хероја одликован је 2. октобра 1953. године.

                                     
  • Мишковић Јована Степановић Катарина Ковачевић Карло Загорац Круна Ђорђевић Лазар Дубовац Лако Николић Лука Матковић Маја Шаренац Маја Шумоња Маја Лукић Маја
  • 1897 Житије Герасима Зелића, стр. 5. Београд: Српска књижевна задруга. Марковић Јован Павловић, Мила 1995 Географске регије Југославије Србија и
  • Димитрије Лазаров Раша Данило Лекић Шпанац Зага Маливук Соња Маринковић Лазар Марковић Чађа Анка Матић Грозда Петар Матић Бора Микин Марко Милановић Живан Миловановић
  • Партизанске споменице 1941. Лазар Марковић Чађа 1925 - 2004 учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА и народни херој Хајрија Марковић 1930 - 2010 супруга
  • српских владара светитеља, а међу њима: Стефан Првовенчани, цар Урош, цар Лазар и четири неутврђена светитеља трећи ред садржи три неидентификоване композиције
  • савремени мурал у Београду насликао је 1970. године наивни експресиониста Лазар Вујаклија на фасади мале књиговезачке занатске радње која се налазила у
  • Корпа Војислав Марковић 1962. Берлин Екипно М Војислав Марковић 1962. Берлин Парови М Иштван Корпа 1962. Берлин Парови М Војислав Марковић 1962. Берлин

Users also searched:

...