Back

ⓘ Срчани мишић




Срчани мишић
                                     

ⓘ Срчани мишић

Срчано мишићно ткиво изграђује средишњи слој срчаног зида и средишњи слој плућних вена у близини њиховог ушћа у срце. По структури је слично попречно-пругастом, а по функцији глатком мишићном ткиву.

Састављено је од попречно-пругастих влакана, која се разликују од скелетних по димензијама тања су и краћа, распореду једара, присуству тзв. прелазних плоча, слабије израженој попречној испруганости и др. Срце се састоји од две врсте влакана. Једна врста изграђује радну мускулатуру одговорну за контракције, а друга врста спроводну мусклулатуру која садржи мало контрактилних фибрила и која је одговорна за стварање и спровођење импулса до контрактилних влакана.

Срчана мишићна влакна су састављена од серијски везаних ћелија кардиомиоцита. Оне су широке 10-20 µm, а дугачке 50-120 µm. Свака ћелија има једно или два централно постављена једра, што омогућава разликовање срчаног и скелетног мишићног ткива. Миофибрили такође немају исти распоред као код попречно-пругастих мишића, али су актински и миозински филаменти организовани на исти начин. Попречна испруганост није тако изражена, због присуства великог броја митохондрија које заузимају 40% волумена кардиомиоцита. Између суседних ћелија налазе се прелазне плоче интеркалатни дискови.

Интеркалатни дискови су специјализовани спојеви, који омогућавају брзо и лако преношење импулса од једне ћелије до друге. Захваљујући овој чињеници, срчани мишић се често означава као синцицијум. У срцу постоје два синцицијума: преткоморски и коморски. Они су у потпуности одвојени везивним ткивом и једино атрио-вентрикуларни сноп може да пренесе импулс из преткомора у коморе.

Срчани мишић се контрахује ритмично и аутоматски, а инервише га вегетативни нервни систем симпатикус и парасимпатикус. Сигнали који изазивају срчане контракције настају у зиду десне преткоморе, али нервни систем утиче на његов ритам.

У раном детињству постоји благо изражена способност регенерације овог ткива, али код одраслих она уопште не постоји. Најчешћи узрок оштећења и пропадања миокарда је инфаркт.

                                     
  • систоле. Срчани застој се разликује од срчаног удара, где је присутан поремећај дотока крви у срчани мишић иако срчани удар може бити узрок срчаног застоја
  • срчани мишић миокард пумпа која непрестано ради, од велике је важности да буде стално снабдевена довољном количином крви. Крв која испуњава срчане шупљине
  • се користи синоним висцерални глатки мишићи јер они граде већину унутрашњих органа. Детаљније: Срчани мишић Срчано мишићно ткиво лат. textus muscularis
  • деловању крвних хормона и лекова, настаје феноме парасиистолија. У њој срчани мишић почиње да се скупља под утицајем импулса примљених или из синуса или
  • Изненадни срчани застој је водећи узрок смрти у индустријализованом свету. Најмање једна четвртина људи умире фибрилацијом комора, због изазваног срчаног застоја
  • смањеног протока крви кроз срчане артерије мошже да заштити срчани мишић од исхемијске болести срца и тиме спречи смрт ћелијску и срчану смрт. На основу овога
  • снабдевају крвљу органе и ткива целог тела али и само срце тј. његов срчани мишић Срчане или коронарне артерије спадају у групу функционално терминалних крвних
  • хемодинамику срчаносудовног кардиоваскуларног система и изазову срчани застој. Срчане аритмије могу да настану на више начина, па се на основу електрогенезе
  • jačina kontrakcije srčanog mišića jača što je punjenost srčanih komora tj. pretkomora krvlju veća veće je istezanje srčanog mišića Frank - Starlingov
  • ozbiljnijeg oštećenja srčanog mišića Hronična aritmija može vremenom značajno oštetiti i oslabiti srčani mišić i dovesti do srčane insuficijencije. Naziv