Back

ⓘ Крушева Глава




Крушева Глава
                                     

ⓘ Крушева Глава

Крушева Глава је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на истоку Пољанице, на око 4 км од центра Власа. Према попису из 2002. било је 135 становника.

                                     

1. Положај и историја

Заузима изворишни део Крушоглавског потока, све до природне границе Пољанице, тј. развођа Крушоглавског потока притоке Градњанске реке и Лепенице и Суве Мораве, које су притоке Јужне Мораве. Доста је удаљено од добрих путева, па је због тога и своје надморске висине релативно тешко приступачно. Прилаз селу најлакши је из правца Власа, бољим путем до центра Градње, а одатле је слабијим путевима могуће стићи једним правцем преко Лазине, а другим уз Крушоглавски поток. Може се доћи, по сувом времену, и из Владичиног Хана преко Јагњила. Некада је изнад села пролазио стари Турски пут од Лесковца за Врање, а који је ишао гребеном на развођу Ветернице и Јужне Мораве. Слабо је пошумљено, храстове шуме местимично има по забранима забјима у близини кућа. Познати извори воде су Смрдан, Пиљот, Змијевче, Вирови, Церје, Ливађе, Липа, Средорска, Риљак, Стража и Студени кладанац.

Спада у старија села Пољанице. У почетку, село се налазило испод Горње махале, где је сада селиште. Било је збијеног типа. Ту су становници до скоро налазили металне предмете, делове алата, ћерамиде, и новчиће. Касније су се становници населили на своја имања и пашњака, тако да је настало садашње село, разбијеног типа, а осим староседелаца многе породице су се доселиле из других села Пољанице или из околине Врања и Владичиног Хана. Изражене су махале: Горња на заравни у врху села, Доња са десне стране Крушоглавског потока и Здравковска око долине Дулан. Познате старе породице су Бошковци, Миленковци, Кесманци, Баба-Стојини, Здравковци, Ивчинци, Стајинци, Кесерци и Павуновци.

У центру села, где је заветина, постоји црквиште, а ту је наводно била црква о којој нема никаквих података. На десној страни долине је, по предању, било неко латинско гробље о коме се такође ништа не зна. Село је до пред крај 20. века имало основну четвороразредну школу, која је сада затворена. Становништво се бави претежно пољопривредом, нарочито ратарством, сточарством и воћарством. У новије време многи су се иселили у ниже пределе Пољанице, Врање и друга места у Србији.

Сеоска слава је Велика Госпојина Богородица.

                                     

2. Демографија

У насељу Крушева Глава живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56.2 година 53.7 код мушкараца и 58.4 код жена. У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2.41.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима према попису из 2002. године, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

                                     

3. Спољашње везе

  • Гугл сателитска мапа Maplandia
  • Сателитска мапа Wikimapia
  • План насеља на мапи Mapquest
  • Мапе, аеродроми и временска ситуација локација Fallingrain
                                     
  • године. Након убиства његово тело је сахрањено на месту убиства, а одсечена глава однесена у Београд, а затим у Стамбол. Побожна Кнегиња Љубица је кумово
  • Алекса Ђорђије Поповић за своја два сина Сергије Јанаћи кујунџија из Крушева браћа кујунџије Димитрије и Ђорђе Тољин, и још четири ученика другог и
  • Друговца Стојановићи, из Врања Соколовићи, из Црвене Јабуке Костићи, из Крушева Тодоровићи, из Бањалуке Ивановићи, са Косова Маринковићи, из Баћевца, порекло
  • Вараге, Горњи Јасеновик, Горњи Стрмац, Јабука, Јагњеница, Јунакe, Кобиља Глава Коваче, Козарево, Крлигате, Лучка Река, Мала Калудра, Међеђи Поток, Оклаце
  • Корбевац Корбул Коћура Крива Феја Крушева Глава Кумарево Купининце Лалинце Лева Река Лепчинце Липовац Луково Марганце Мечковац Мијаковце Мијовце Миланово
  • православне цркве 2002., и обухвата регионе градова: Битољ, Ресен, Прилеп, Крушево и Демир Хисар. Први митрополит Епархије 1958 - 1979 био је Климент. Други
  • Папа Сикст V му је по казивању неких поријеклом из Далмације из села Крушева које је на обали Морлачког канала или на обали Зрмање. Због упада Турака
  • ђавише, нађуниши пиштоље, на срми хаљина, на врата цуру Цопа варинова глава Ја сам овде војвода први. Овде вам није постављено за ручак. Идите тамо
  • реорганизацијом послова, бива организована производња радилица, брегастих осовина, глава и блокова мотора, те кјунача. Нова фирма је преузела просторије бившег Фамоса
  • и убрзати остварње циљева. Зато на Илиндан 1903. године дижу устанак у Крушеву где су већину становништва чинили македонски Власи Аромуни, Цинцари

Users also searched:

...