Back

ⓘ Палиграце




Палиграце
                                     

ⓘ Палиграце

Палиграце је насељено место у градској општини Црвени крст на подручју града Ниша у Нишавском управном округу. Налази се на југоистоку Алексиначке котлине, на око 17 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. имало је 353 становника, а 1991. је имало 422 становника).

                                     

1. Историја

Оскудност преисторијских, античких и средњовековних података даје привид ненасељености палиграчког и суседних атара. Познато је, међутим, да је један попречни римски пут пролазио долином Топоничке реке према Голаку, као и да је град Железник чији се остаци и данас виде код Миљковца штитио средњовековну жупу Тополницу, у чијем саставу се налазио и атар данашњег села. Етимолошка основа назива Палиграце упућује на словенску заснованост, а турски попис из 1498. године наводи га као веће село Периграх са преко 50 кућа. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив "Париграц", а имало је 73 куће, 6 удовичких и 20 самачких домаћинстава. Као веће село са преко 30 домова помиње се и у попису 1564. године. Аустријске уходе с краја 18. века 1783. и 1784. године помињу га под данашњим називом и наводе да је имало 30 кућа.

После ослобођења од Турака Палиграце се предоминантно развијало као ратарско-сточарско и горосечко село. Због већег комплекса обрадиве и плодније земље, Палиграце је, с Велепољем и Крављем, показивало већи степен самосталности у односу на Миљковац, Паљину и Берчинац. Палиграце је свој пољопривредни карактер, најпре на преовлађујућим натуралним а касније на тржишним основама, задржало и после Првог светског рата. Почетком 20. века 1910 село је имало 50 домаћинстава и 409 становника, а 1921. године у 60 домаћинстава и 500 становника.

Од шездесеетих година 20. века снажније су се испољиле и тенденције исељавања и дошло је до застаревања села старачка домаћинства. Према пописним подацима у селу је у 1971. години било 127 пољопривредних, 28 мешовитих и 4 непољопривредна домаћинства.

                                     

2. Живот

Село нема ни канализацију ни водовод. Пре десетак година издвајана су средства за изградњу водовода, део водоводних цеви је положен али водовод никада није прорадио.

До Ниша се стиже приградским аутобусом: приватним или линијом "Ниш Експреса" Ниш-Врело. Вожња приватним аутобусом је знатно јевтинија, док "Ниш Експрес" за поласке из Ниша путницима наплаћује и перонске карте јер је полазак аутобуса измештен на међуградску аутобуску станицу.

Сеоска школа има 4 ученика и о њима се стара један учитељ. Најближа бензинска пумпа удаљена више од 10km и домаћинства без путничког аутомобила имају проблем са набавком горива за пољопривредне машине. Услед недостатка телефонских веза, амбуланте, продавнице и релативне удаљености услед лоших путева, приметан је константан пад становништва и стандарда живота. Данас у селу углавном живе стари, док су се млади одселили и само повремено обилазе имања и родбину. Све је више необрађених парцела, а ниске откупне цене жита и стоке су свеле пољопривредну производњу само за потребе домаћинства.

Село је својевремено имало пољопривредна задругу која је децедесетих година потпуно уништена. Сем приватне фарме пилића која запошљава пар људи, и мале стругаре на главном друму, нема никакве привредне или занатске активности. Услед слабог економског значаја ово село су увек заобилазиле републичке и нишке власти, а део пута до села се повремено одржава само захваљујући сталној аутобуској линији. Током снежних мећава дешава се да је село потпуно одсечено од света.

У предизборној кампањи 2008. године тадашњи градоначелник Ниша, Смиљко Костић, је обећао сељацима нови пут. На дан пред изборе део улица кроз село је асфалтиран јако танким слојем асфалта и повезује главни друм са фармом пилића. Пошто је асфалт стављан без потребне подлоге улице су брзо пропале, Костић није остао градоначелник, и остатак улица је остао мало боље утабан али не и пресвучен слојем асфалта. Улице имају скромну расвету са ретких бандера.

                                     

3. Демографија

У насељу Палиграце живи 239 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53.4 година 52.9 код мушкараца и 54.0 код жена. У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2.38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

                                     

4. Спољашње везе

  • Гугл сателитска мапа Maplandia
  • План насеља на мапи Mapquest
  • Сателитска мапа Wikimapia
  • Мапе, аеродроми и временска ситуација локација Fallingrain
                                     
  • Салих - паше, нишка села Каменица, Церје, Кравље, Миљковац, Веле Поље и Палиграце су се 1835. године с осталим селима 16 села побунила прва Милојева
  • Горња Трнава Доња Топоница Доња Трнава Кравље Лесковик Мезграја Миљковац Палиграце Паљина Поповац Рујник Сечаница Суповац Трупале Хум Чамурлија Укупан број
  • котлине, 24 километра северно, на путу од Топонице ка селима Врело и Палиграце Према попису из 2002. било је 537 становника према попису из 1991. било
  • Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце У насељу Паљина живи 191 пунолетни становник, а просечна старост становништва
  • Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце Крајем 19. века 1895 Берчинац је мало село са 19 домаћинстава и 115
  • линијом 32 ПАС Ниш - Горња Топоница - Берчинац - Миљковац - Веле Поље - Палиграце - Кравље. У насељу Кравље живи 300 пунолетних становника, а просечна старост
  • Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац
  • године подигнут је устанак 16 нишких пограничних села према Србији: Палиграце Врело, Веле Поље, Миљковац, Горња и Доња Топоница, Горња и Доња Трнава