Back

ⓘ Мареново




Мареново
                                     

ⓘ Мареново

Мареново је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 453 становника.

                                     

1. Историја

Ово село је настало после Другог српског устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија пуста земља Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареноваца и Залоговаца, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик 4 гроша ланац а целу им је планину изнад села поклонио негде око 1835. године.

                                     

2. Име села

О имену села постоје два тумачења. По једном село је добило име по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново, а по другом, да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милоша, те се у почетку звало Мариново.

                                     

3. Порекло становништва

Становништво се углавном доселило из старе Србије и из крушевачког краја и околних места. По попису из 1948. године било је 606 становника, а по попису из 2001. године 535 становника, што је чинило 2.2% укупног становништва општине. Активно становништво учествује са 71.0% у укупном становништву, а пољопривредно чини 69.0% укупног становништва.

У Горњој Мали:

– Иличићи су досељеници из крушевачког округа, славе Митровдан.

– Милетићи су из Старе Србије, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

У Милатовићкој Мали су:

– Милатовићи су се доселили из Милатовца у округу крагујевачком, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

– Ђорићи су из Залоговца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

– Стевановићи су из Залоговца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан. Са Милетићима нису никакав род, што би се на први поглед могло закључити.

– Пајчевићи су из Старе Србије, славе Никољдан.

У Доњој Мали су:

– Анђелковићи су се доселили из Тољевца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

– Радивојевићи су из Велике Дренове, славе Стевањдан, зимски и летњи.

– Глетановићи су из Злегиња у жупском крају, где им је предак убио Турчина па пребегао, славе Јовањдан и Лучиндан.

Сеоске куће су местимично доста разређене и то све јаче што се даље иде од реке уз поток, између неких је растојање 20-30 метара, а између неких и 200-300 метара. Покрај села, левом страном потока, пролази магистрални пут Крушевац - Јасика - Залоговац - Крчин - Рековац - Крагујевац.

Становништво се бави ратарством, воћарством и виноградарством.



                                     

4. Демографија

У Маренову живи 453 становника, а просечна старост становништва износи 44.1 година 43.2 код мушкараца и 45.0 код жена. У насељу има 116 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године, а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

                                     

5. Спорт

У Маренову постоји истоимени фудбалски клуб, ФК Мареново који је основан 2015. године и који се тренутно такмичи у Општинској лиги Варварин. ФК Мареново је прву званичну утакмицу одиграо 12.09.2015. године на свом терену у Маренову са екипом ФК Костреж из Ћићевца. Сезону 2015/16 овај клуб је завршио као трећепласирани клуб у Општинској лиги Варварин, док је у сезони 2016/17 освојио друго место.

                                     

6. Спољашње везе

  • Гугл сателитска мапа Maplandia
  • Званично мрежно место Месне заједнице Мареново
  • Мапе, аеродроми и временска ситуација локација Fallingrain
  • План насеља на мапи Mapquest
                                     
  • Пањевац Медојевац Церница Рибаре Лоћика Варварин село Рибник Драгошевац Мареново Ракитово Ивковићки Прњавор Залоговац Буковча Беочић Горњи Дубич Врановац
  • Тољевцу, Карановцу, Малој Крушевици, Горњем Крчину, Залоговцу, Парцанима и Маренову као и основна школа Мирко Томић у селу Обреж. Narodni heroji 2 1982
  • као нова и то: Избеница, Суваја, Мала Крушевица, Средњи и Горњи Крчин и Мареново У Балканским ратовима и у Првом светском рату ратницима Темнића командовао
  • Доњи Катун, Доњи Крчин, Залоговац, Избеница, Карановац, Мала Крушевица, Мареново Маскаре, Обреж, Орашје, Пајковац, Парцане, Суваја, Тољевац и Церница.
  • ФК Обилић Београд ФК Железничар Панчево ФК Напредак Банатска Топола ОФК Мареново ФК Напредак Старо Ланиште ФК Камени Ашања ФК Хајдук Дивош ФК ЖАК Кикинда

Users also searched:

...