Back

ⓘ Мокрање




Мокрање
                                     

ⓘ Мокрање

Мокрање је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 710 становника.

                                     

1. Карактеристике насеља

Село Мокрање смештено је у доњем току Сиколске и Мокрањске реке. Насеље се налази на подручју доњег Тимока и дели се на три дела: горњи, средњи и прекоречки.

На западу се налази висоика кречњачка стена Стји, кроз коју је Сиколска река просекла ждрело Соколовницу, испод које у виду слапа, високог 10 метара пада воде у велику бучницу, где су биле сеоске воденице.

Насеље Мокрање је са свих страна окружено брдима. На северу су Соколовница и Рушањско брдо, са југа је Канџик брдо, општински гај и Барбашево, на југу Рогљевско брдо, на истоку Височко брдо и долина.

                                     

2. Положај насеља у окружењу

Мокрање се налази југоисточно од Неготина на удаљености од 10 километара на прузи Прахово Ниш. Железничка станица је од насеља удаљена око 6 километара. Атар насеља се налази између Кобишнице, Вељкова, Речке, Рогљева, Чубре. На западу су Речка и Чубра, на југу Вељково и Рогљево, на северу Кобишница и Буковче.

                                     

3. Историја

У селу су вршена археолошка истраживања и пронађени трагови живота стари 6 хиљада година.

Мокрање је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 10 km јужно од Неготина. Смештено је на долинским странама Сиколске Мокрањске реке, леве притоке Тимока, с обе стране асфалтног пута ка Неготину. Површина атара 2.538 хектара.

Припада старим насељима. Наводи се у турско доба као једно од насеља у хасу формираном између 1491. и 1521. и касније 1530. – 34 куће и 1586. – 23 куће.

Као насеље настало је од више околних насеља, која су се прикључила Мокрању, напуштањем првобитних станишта. За време владавине Турака било је више насеља: Ромања, Рушањ, Барбашево, Горња Соколовица, Доња Соколовица, Висока, Велика Висока. Горња, Средња и Доња Соколовица налазе се северно од садашњег насеља, иза стена и слапа. Југоисточно од садашњег насеља је Барбашево, а у суседству су Селиште и Локва, која је имала винограде и пивнице. Источно од Барбашева је Височко брдо, врло простана зараван од Стрмине до Хајдучког потока и Вељкова.

Кроз историју се помиње више пута и бележи променљиву насељеност. Од 1900. До 1904. године насеље се звало Миланово, а након тог периода Мокрање.

Данашње насеље обједињује три мале: Горњу, Средњу и Прекоречку малу, од којих се један физиономски део у последњој назива Србија.

У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Гавриловићи и Дојчићи слава св. Трифун, Генчићи слава св. Никола, Ђуркићи слава св. Трифун, Пецићи, Милојевићи и Живуловићи слава св. Никола, Чока слава Петковица, Гајдуловићи слава Петковица, Гицоњи слава св. Арханђео, Трујкићи, Гимешти и Станковићи слава св. Велика Госпојина, Чокулешти слава Петковица, Тијанићи слава св. Арханђео, Петровићи слава св. Никола, Стојкицој слава Петковица, Беље, Јовановићи и Стојкочешти слава св. Арханђео, Труцоњи, Зорићи, Николићи и Ницуловићи слава Петковица, Курије слава св. Арханђео, Маричићи слава св. Арханђео, Кобилановићи и Ницоњи слава Петковица, Б, цешти слава Петковица, Даниловићи слава св. Никола, Поповићи и Владевићи слава св. Никола, Васиљешти слава св. Никола, Бикшироњи слава св. Арханђео, Чобанићи слава Петковица, Јончешти слава св. Никола, Станкуловићи слава св. Јован, Калиновићи слава Петковица, Фурњиге слава Петковица, Ротаровићи, Бутуровићи или Костадиновићи слава Митровдан, Цреткоњи слава св. Трифун, Прцојевићи слава св. Никола, Марковићи и Петровићи слава св. Арханђео, Трајковићи слава Петковица, Андријешти слава Петковица, Пауљешти слава Митровдан, Царани слава Петковица, Бешкујешти слава св. Арханђео, Јонашешти или Петровићи слава св. Никола, Орео слава Петковица и Сурчел слава Петковица.

Сеоска заветина је Ускрс.

У насељу се налази православна црква изграђена 1872. године, посвећена Светој Тројици. Становништво Мокрања је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и влашко стариначко и досељено. Антропо-географским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Земљорадничка задруга у Мокрању основана 1898. године обновљена 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга. У Мокрању је од 1949. до 1953. године радила и Сељачка радна задруга "Стеван Мокрањац". Електричну расвету насеље добија 1952. године, Дом културе 1953. године, телефонске везе 1977. године, а водовод 1993.



                                     

4. Демографија

У насељу Мокрање живи 617 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49.5 година 48.0 код мушкараца и 50.9 код жена. У насељу има 245 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2.90.

Мокрање је 1921. године имало 420 кућа и 1.922 становника, 1948. – 466 кућа и 1.993 становника, а 2002. године 384 кућа и 726 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству углавном Немачка и Швајцарска из овог насеља је око 450 становника. Основна школа у насељу основана 1867. године школске 2006/2007. године имала је 22 ученика.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године.

                                     
  • Соколско друштво из Мокрања код Неготина
  • звало Доња Ресавица. Фамилија Чокића из Јабуковца, Мокрања Вељкова, Неготина Чокића из Јабуковца, Мокрања Вељкова, Неготин славе Св. Петку, дошли из околине

Users also searched:

...