Back

ⓘ Вељково




Вељково
                                     

ⓘ Вељково

Вељково је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 206 становника.

                                     

1. Положај села у окружењу

Вељково је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 16 km југоисточно од Неготина. Смештено је на 120 метара надморске висине, на левој долинској страни реке Тимок, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 07’ 24”, источна географска дужина 22° 35’ 55”, а површина атара 734 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко насеља Кобишнице.

Атар Вељкова је између Рогљева, Мокрања, Кобишнице,Ковилова и Тимока као државне границе, од које је удаљен само 500 метара ваздушном линијом.

                                     

2. Историја

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 28 кућа, односно 1586. године као насеље са 10 кућа. На аустријској карти из 1718. године забележено је под називом Благовановац.

Најстарији остаци из прошлости су зидови од тесаног кречњака и опека а и рбине од великих земљаних судова, под врхом брда Чуке, који су по предању из времена "Лаћина". Под Чуком је и "Незнано Гробље" Морминц Батрњ је из прошлости данашњег села и на њему је до пре 50-60 година била капела. Први помен о Бљувановцу је на Лангеровој карти, где је на десној страни Тимока забележен Plivanaz а тек 1811. године записано је село Благовановац. Године 1846. Бљувановац је имао 58, 1866. 68 а 1924. године 105 кућа.

Претечу данашњег насеља чине пет пастирских насеобина које су се, крајем 17. и почетком 18. века, налазиле на месту званом Кусјача. До краја 19. века, када добија данашњи назив, ово насеље се називало Бљувановац. Данашње насеље се дели на Горњи и Доњи крај, док је антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Након Првог светског рата имало је следеће фамилије: Миљешти слава Петковица, Мадоњи слава Петковица, Андријешта слава Свети Стеван, Чороканешти слава Петковица, Јерчоњи слава Петковица, Агугурешти слава Петковица, Пашоњи слава Свети Никола, Његојевићи слава Свети Никола, Шуркоњи слава Петковица, Брндуши слава св. Никола, Ванчин слава Петковица, Цицирешти слава св. Никола, Љебкојићи слава Петковица, Паунешти слава Петковица, Предићи слава Свети Никола, Филиџани слава Свети Арханђео, Недељкоњи слава Петковица, Туфеџићи слава Петковица, Врфани слава Свети Никола, Никулешти слава Митровдан, Милошевићи слава Свети Јован, Васиљешти слава Петковица, Балћан слава Петковица и Барбулешти слава Петковица. Заветина насеља је Спасовдан.

Становништво Вељкова је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством.

Године 1921. Вељково је имало 105 кућа и 526 становника, године 1948 – 134 кућа и 547 становника, а 2002. године 111 кућа и 190 становника.

Четвороразредна основна школа, која у насељу постоји од 1899. године, школске 2006/2007. године имала је 2 ученика.

Земљорадничка задруга у Вељкову је основана 1929. године данас ради у саставу задруге у Рогљеву, електричну расвету насеље добија 1957. године, асфалтни пут 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.

Село се до краја 19. века звало Бљувановац, када му је име промењено у Вељково, у част Хајдук Вељка Петровића.

                                     

3. Демографија

У насељу Вељково живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54.3 година 54.1 код мушкараца и 54.5 код жена. У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2.68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

                                     
  • Кобишнице, Вељкова, Речке, Рогљева, Чубре. На западу су Речка и Чубра, на југу Вељково и Рогљево, а на северу Кобишница и Буковче. У селу су вршена археолошка
  • Мостарске петље до Савског трга прелазила трасом Дринска - Сарајевска - Хајдук Вељков венац - Немањина. Од 13. јуна 2009. линија се у оба смера креће Савском
  • akademiji. U periodu 1858 - 1878. Bajlonijevi su držali gostionicu na Hajduk Veljkovom vencu. Ovu zgradu na Tobdžijskoj pijaci kupio je Antonjin Njemec od izvesnog
  • генерацијама 3. септембар 2014 Једно село, један човјек и један вијек: Вељков септембар на Трмању 14. септембар 2014 Вељко и Будо вјечна младост Револуције
  • музичких уметника Србије УМУС Његова мајка била је пијанисткиња Вера Вељков а отац академик Дејан Медаковић. Уметнички ансамбл Станислав Бинички
  • кнезова 1804. године. По његовом имену носе презиме потомци Станојевићи. Вељков деда је пуковник Јеремија Станојевић, који је био министар попечитељ правде
  • Топчидерски венац Травничка Уроша Предића Ужичка Фабрисова Флоре Сендс Хајдук - Вељков венац Хаџи - Николе Живковића Светониколски трг Хероја Милана Тепића Стјепана
  • заједничко насеље Толбухиново, поново самостално насеље од 1952. године Вељково Видровац, Вратна, Дупљане, Душановац, Јабуковац, Јасеница, Карбулово

Users also searched:

...