Back

ⓘ Браћевац




Браћевац
                                     

ⓘ Браћевац

Браћевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 533 становника.

Браћевац је ратарско-сточарско насеље збијеног типа удаљено 23 km јужно од Неготина. Смештено је на 78 метара надморске висине, на обалама Браћевачке реке, десне притоке реке Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 04’ 02’’, источна географска дужина 22° 30’ 20’’, а површина атара 2.770 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

                                     

1. Историја

На основу Пописа становништва у Видинском санџаку 1530. године Браћевац је имао 44 домаћинства груписана на пет места: Соколар, Презоревац, Кево, Браћевце и Градиште.

На атару данашњег Браћевца спомиње се у списима Видинског санџака 15. и 16. века постојање четири села: Бракефче, Киево, Ветрине и Соколар. Претпоставља се да су се током 16. и 17. века засеоци у непосредној близини Браћевца груписали у једно место на коме се село и данас налази.

Насеља Неготинске крајине припадала су двема нахијама, ФетхисламскојФетислам и Кривинској која је била мања и у којој се у Попису Видинског санџака 1530. и 1586. године помиње Браћевац, односно Браћевце.

Тежак живот под Турцима у Браћевцу је 1849. проузроковао буну против насилника звану "Пујин рат”, када су побуњеници покушали да се припоје СрбијиСрбија. Буна је угашена у крви, а 1850. захватила је још већи број села и проширила се до Видина. Ова буна позната као "Петков рат” однела је више од 500 људских живота, међу којима и неколико десетина Браћевчана.

До краја Првог светског рата ово село је припадало Бугарској. Према Нејском мировном уговору, који је закључен 1919. Браћевац и још осам прекотимочких села припојени су Краљевини Југославија. Браћевац је био једино село са српским матерњим језиком.

Насеље је подељено на Горњи и Доњи крај.

Заветина у насељу је Света Тројица, црквена слава је Спасовдан, док је црква посвећена Светој Тројици у насељу подигнута 1872. године.

Основна школа у насељу постоји од 1952. године, а данас ради као подручно одељење Основне школе "Момчило Ранковић" Рајац.

Браћевац има задружни дом од 1949. године, електричну расвету од 1949. године, здравствену станицу од 1956. године, продавницу мешовите робе, асфалтни пут и телефонске везе са светом од 1981. године.

                                     

2. Демографија

Становништво Браћевца је српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Насеље је 1921. године имало 345 кућа и 2.500 становника, а 2002. године 320 кућа и 533 становника.

У насељу Браћевац живи 492 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 59.5 година 57.2 код мушкараца и 61.7 код жена. У насељу има 238 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2.24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године.

                                     

3. Спољашње везе

  • Мапе, аеродроми и временска ситуација локација Fallingrain
  • ПУБЛИКОВАНА КЊИГА "БРАЋЕВАЦ МОЈЕ СЕЛО”: Три даме очувале сећање на село код Неготина "Вечерње новости”, 14. март 2021
  • План насеља на мапи Mapquest
  • Гугл сателитска мапа Maplandia
                                     
  • Презимена: Станковић и Јовановић. 6. Височање су се доселили из села Браћевци код Висока. Најстарији предак им је Мина Ранчић. 7. Полицајини су фамилија
  • који спаја Димитровград са Пиротом преко Радејне, Смиловаца, Изатоваца, Браћеваца Славиње, Височке Ржане и Рсоваца. До Росомача се долази локалним путевима
  • извора и бунара. Златковић, Микротопонимија Старе планине Горњи Висок од Браћевца до Влковије, и Шугрин, Пиротски зборник, 27 - 28, 2002 Иванов, Микротопонимија
  • Александровац у периоду од 1947. до 1993. године носио назив Злокуће Браћевац Брестовац, Буковче насеље укинуто 1949. године и са насељем Кобишница
  • Бански Дол Барје Бачево Белеш Било Бољев Дол Браћевци Бребевница Верзар Височки Одоровци Влковија Врапча Гојин Дол Горња Невља Горњи Криводол Градиње Грапа
  • Бранковина 14201 Колубарски округ Ваљево Братљево 32256 Моравички округ Ивањица Браћевац 19315 Борски округ Неготин Брвеник 36346 Рашки округ Рашка Бргуле 14212
  • Народној скупштини Србије. Члан је Српске напредне странке. Рођен је у Браћевцу општина Неготин, у тадашњој Народној Републици Србији у ФНРЈ. Радио је
  • дола и Студене баре и улива се у реку Височицу између села Изатовци и Браћевци на коти 755 м. Генерални правац тока јој је од севера ка југу а њено сливно

Users also searched:

...