Back

ⓘ Велико Орашје




Велико Орашје
                                     

ⓘ Велико Орашје

Велико Орашје је насеље у општини Велика Плана, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2110 становника.

Овде се налази ФК Млади Борац Велико Орашје.

                                     

1. Историја

Велико Орашје је старије насеље. Црква је подигнута на темељима неке старе цркве. При откопавању нађени су зидови који су били "моловани" и на десној страни врата стајао је натпис: Љета од Христа 1175. созда се храм сеи…." На вратима је стајао натпис: освајати и помаза Храм св. Ар. М епископ Сава". Споменик C.K.A.XXXVII, c 167/168.

Предање вели да су становници данашњих села Ливаде пожаревачке, В. Орашја, Крњава и Трновче били насељени у близини данашњег Орашја на месту које се сада зове "Селиште", где је и данас старо гробље.

Како је овде било на удару Турцима, становништво се склонили у заклонитија места: једни пређу преко Мораве и у лугу оснују ново насеље под именом Ливадица, други оснују Орашје, а трећи Крњево и Трновачу. Место, на коме је било првобитно насеље, које се данас зове Селиште, помиње се за време Аустријске Србије 1718-1739. г. под именом Livada Livat. У години 1732., у списку села смедеревског "диштрикта", помиње се село ливаде са 30 домова. Ливадица се помиње и много раније. Међу селима, које је кнез Лазар поклонио манастиру Раваници 1381. г., помиње се и "село Ливадица на Мораве", а касније 1553. г. путописац Вранћић помиње "село Ливаду на потоку Јасеници у шуми Ломници". Предање вели да су први досељеници, који су из Ливадице дошли на данашње место, ту затекли многе велике орахе, по чему су селу, односно данашњој варошици, и дали име. Велико Орашје се помиње у арачким списковима и имало је 1818. г. 50 а 1822. г. 55 кућа. Године 1846. у Орашју је било 87 кућа, а по попису из 1921. г. варошица је имала, заједно са Крушевом, 489 кућа са 2400 становника.

Од 1869. било је средиште Великоорашког среза део Јасеничке области, који је 1947. преименован у Поморавски, а девет година касније, са преформирањем територијалне структуре у општине, средиште је 1956. премештено у Велику Плану као многољуднији индустријски центар.

Данашње Орашје су населиле најпре ове породице: Стараца-Николићи, Јовановићи, Стојадиновићи, Живановић и Гајићи. Све су ове породице велике и са бројем кућа и поред ових имају и друга презимена. Велике и разгранате и породице Бивољара, Лекића, Бојковића, Крајинаца, Лаолаца и Кашајића. Варошица има школу и цркву која су сазидана 1890. године. подаци крајем 1921. године. Почетком 1941. је планирано освећење новог црквеног дома и конака. У фебруару исте године село је погођено поплавом В. Мораве.

У Великом Орашју се одржава културно-забавна манифестација "Орашко прело" уоквиру које се организује такмичење у спремању сарме.

Овде се налазе Кућа Илије Николића и Железничка станица Велико Орашје.

                                     

2. Демографија

У насељу Велико Орашје живи 1841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41.9 година 40.2 код мушкараца и 43.6 код жена. У насељу има 741 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3.10. Засеок Великог Орашја је Крушево.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

                                     

3. Референце

Коришћена Литература

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено 1927 г. "Напредак Панчево,
  • Напомена
  • "Летопис": Подунавска места и обичаји Марина Беч 1999 г. Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло становника

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.