Back

ⓘ Подвилична жлезда




Подвилична жлезда
                                     

ⓘ Подвилична жлезда

Подвилична жлезда је парна мешовита пљувачна жлезда која има претежно серозни карактер, односно лучи бистру, слабо вискозну пљувачку. Има неправилан облик, који се може упоредити са тространом призмом, и она скоро у целости испуњава коштано-мишићно-опнасту ложу испод доње вилице. Осим са зидовима ложе, она ступа у блиске односе и са суседним органима.

Систем одводних канала жлезде је добро развијен, а прелазне цеви су јој незнатно краће у поређењу са паротидном жлездом. Главни изводни канал се назива подвилични или Вартонов канал лат. ductus submandibulare и он полази из средине унутрашње стране жлезде. Дуг је 4-5 cm, пружа се унапред и унутра и заједно са XII кранијалним живцем улази у подјезични предео и завршава се на поду усне дупље. Ту се излива заједно са каналом подјезичне жлезде на врху carunculae sublingualis.

У инервацији ове, као и других великих пљувачних жлезда, учествује вегетативни нервни систем симпатикус и парасимпатикус. Васкуларизација се остварује преко грана личне артерије, а венски судови су фацијална вена и вена пратиља хипоглосног живца.

Подвилична жлезда код људи ствара око 70% укупног волумена пљувачке, односно око 600-1000 ml у току целог дана. Због тога се код ње најчешће јавља каменац који може да блокира изводне канале. Каменац се често може уочити и на оралној страни доњих предњих зуба у чијој близини се налазе отвори канала подвиличне и подјезичне жлезде.

                                     
  • Подјезична жлезда лат. glandula sublingualis је парна и најмања од три велике пљувачне жлезде а спада у категорију мешовитих претежно мукозних саливаторних
  • језичну жлезду лат. glandula lingualis anterior која је највећа од језичних жлезда Парна жлезда која има облик издуженог јајета. Мале пљувачне жлезде луче
  • Жлезда представља орган у животињском телу који има способност ослобађања различитих супстанци. Жлезда може излучити те супстанце у крвоток ендокрина
  • топографски предео, који носи назив подвилични троугао лат. trigonum submandibulare а у коме се налази подвилична жлезда и друге важне анатомске структуре
  • Доушна или паротидна жлезда лат. glandula parotis је серозна и највећа пљувачна жлезда Она готово да испуњава у потпуности паротидну ложу, која се
  • дуктогеног система пљувачних жлезда Стечене цисте могу потицати од великих и малих пљувачних жлезда Цисте великих пљувачних жлезда настају као последица трауматског
  • учествује у изградњи тзв. подвиличног троугла, а ту страну мишића покривају двотрбушни и стилохиоидни мишић, подвилична пљувачна жлезда и хипоглосни живац.
  • артерије лица. Одводна или постганглијска влакна одлазе до подвиличне и подјезичне жлезде Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић 2000 Анатомија
  • пљувацних жлезда Оне су са усном дупље повезане преко сопствених изводних канала. У групу великих пљувачних жлезда спадају: паротидне доушне жлезде субмандибуларнне
  • томе што подвиличне жлезде не луче пљувачку, док заушне и подјезичне жлезде стално луче пљувачку. Пошто је жвакање хране једнострано, заушна жлезда дотичне
  • учествују у изградњи пода усне дупље и остварују контакт са подвиличном пљувачном жлездом Инервација потиче од милохиоидног живца, који представља грану
  • Пљувачка лат. saliva представља производ секреције пљувачних жлезда Она има бројне значајне улоге, а представља сложену мешавину воде, јона, ензима