Back

ⓘ Зетско-рашки дијалекат




Зетско-рашки дијалекат
                                     

ⓘ Зетско-рашки дијалекат

Зетско-рашки дијалекат је дијалекат српског језика. Овим дијалектом се говори у југоисточним и североисточним деловима Црне Горе, као и у југозападним деловима Србије. Зетско–рашки дијалекат припада групи староштокавских дијалеката ијекавског изговора.

Већи градови у којима се говори су Подгорица, Беране и Бар у Црној Гори, односно Нови Пазар у Србији. У старијој лингвистичкој литератури, овај дијалекат је називан и зетско-сјенички односно зетско–јужносанџачки или зетско–санџачки.

                                     

1. Карактеристике дијалекта

Карактеристике овог дијалекта су следеће:

  • Облички су изједначени акузатив, инструментал и локатив лежи на плажу уместо лежи на плажи, купа се у Прчањ уместо купа се у Прчњу итд.;
  • Мушка имена на о мењају се као именица мушког рода на консонант ;
  • Јекавско јотовање обухвата већи број гласова ;
  • Овај дијалекат је ијекавски-екавски, што значи да се стари глас јат у овом дијалекту заменио са -је, односно -ије, у зависности од дужине слога, као и са -е.
  • Што се тиче падежног система, не разликује се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; нпр. Селим се у кућу и Живим у кућу.
  • Врши се и јекавско јотовање, па су тако речи дјеца, дјевојка и дјед у зетско-рашком дијалекту изговарају и као: ђеца, ђевојка, ђед пошто су се ненепчани сугласници спојили са непчаним полувокалом Ј.
  • Иако у стандардном књижевном језику глаголски облици имперфекат и аорист нису више у живој употреби, они се још увек користе у овом дијалекту нпр. Он иђаше код мене.
  • Јављају се посебни наставци у заменичкој и придевској промени нашијема уместо нашим, овијема уместо овим, добријема уместо добрим и сл) који су донекле застарели;
  • Акцентуација код овог дијалекта је старијег типа, па тако постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не дозвољава.
  • Инфинитив, за који је у стандардном књижевном језику уобичајено да се употребљава уз наставак -ти, у овом дијалектом изговара се уз наставак -т.
                                     

2. Познати писци и дела на зетско-рашком дијалекту

Многи познати српски писци, углавном из Црне Горе, писали су овим дијалектом. Најистакнутији међу њима био је владика и песник Петар II Петровић Његош 1813-1851 који је сва своја дела написао овим дијалектом в. Горски вијенац и Луча Микрокозма. Зетско-рашким дијалектом су такође писали и Стјепан Митров Љубиша 1824-1878, Марко Миљанов 1833-1901, књаз и краљ Никола I Петровић Његош 1841-1921 и многи други српски књижевници са простора старе Црне Горе, горњег Полимља и старе Рашке.

                                     

3. Примери

"Богатство је наше неђе друго,

И чека нас да се поврнемо,

Мјесто ствари – носимо утвари,

Што имамо – то нам је за пута.

Ође ђе се рађамо и мремо

Ту смо само од данас до сјутра.

Ево пешес стотина година

Вазда спремни да се поврнемо."

Цитат из поеме Матије Бећковић Лелек мене

"Ђе је зрно клицу заметнуло,

онде нека и плодом почине.

је ли инстинкт ал духовни вођа,

Овде људско запире познање!

Вук на овцу своје право има

ка тирјанин на слаба човјека."

Петар Петровић Његош – Горски вијенац

"Но ћу ја млоге ваљале и неваљале заслуге наше од заборава избавит и тебе оставит, које ће послужит ономе што бидне рођени син мојије другова, да може умножават оно што ће такви виђет да ваља за њега и његов народ и част."

Марко Миљанов - Примери чојства и јунаштва

                                     
  • Горнополошки дијалект Рекански дијалект Галички дијалект Дебарски дијалект Дримколско - голобрдски дијалект Вевчанско - радошки дијалект Струшки дијалект Охридски
  • prekmurščina, мађ. vend nyelv јужнословенски је језик, односно независни дијалект словеначког језика, којим говори преко 110 хиљада људи у Прекомурју, у
  • новоштокавским икавским тзв. босанско - далматински дијалекат и ијекавско - шћакавским тзв. источно - босански дијалекат Хрвати и Бошњаци, а новоштокавским ијекавским
  • Дубровник данас коктел говора. Дубровачка књижевност Источнохерцеговачки дијалект Croatica et Slavica Iadertina 2005. Dalibor Brozović: Dva moguća fonološka
  • такође употребљаван за време Југославије. Ужички говор је млађи штокавски дијалекат ијекавске замене старог словенског гласа јат. Одликују га новоштокавски
  • чакавских говора. У штокавском наречју најраширенији је млађи икавски дијалекат који се говори у северној Далмацији и великом делу Босне и Херцеговине
  • Црногорцима и Хрватима, те неновоштокавског ијекавског тзв. зетско - јужносанџачки дијалект којим говоре Бошњаци, Црногорци и Срби. Удио Бошњака у осталим
  • екавским наречјима стари глас јат замењује се гласом е. У многим екавским дијалектима присутна је потпуна екавштина, што значи да се свако јат замењује са

Users also searched:

...