Back

ⓘ Сремска Каменица




Сремска Каменица
                                     

ⓘ Сремска Каменица

Сремска Каменица је градско насеље града Новог Сада у Јужнобачком округу, поред Дунава. Део је ужег градског подручја Новог Сада. Простире се од северних падина Фрушке горе до десне обале Дунава. Према попису из 2011. било је 12.273 становника.

Сремска Каменица припада градској грађевинској зони Новог Сада и то својим централним, ушореним делом, Доња и Горња Каменица, насеље Боцке и Татарско брдо, Чардак и Староиришки пут. Остали делови Каменице су углавном викенд насеља Парагово, Поповица, Главица, Артиљево, Григовац.

Овде се налазе Црква Светог пророка Илије у Сремској Каменици, Римокатоличка црква Светог крижа у Сремској Каменици, Kомплекс "Енглеско-југословенске дечије болнице” у Сремској Kаменици и Зграда из средине 18. века у Сремској Каменици.

                                     

1. Историја

Историја је забележила да су овим крајем пре 2.300 година владали, готово 2 века, ратоборни Трибали, моћно Илирско племе. Међутим пре 2.100 година, привучени лепотом сремских брежуљака, ливада и шума, келтско племе Скордисци, боље организовани и дисциплинованији, поразили су Трибале и завладали овим крајем.

Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од Римљана, који су успоставили војне логоре на десној обали Дунава да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране Панонске низије. Тако су Римљани између Петроварадина и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву Кузум. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потрепштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.

Први сигурнији податак о Каменици, као насељу, потиче из прве половине 13. века. Она се тада у даровници угарског краља Беле IV, која носи датум 8. јул 1237. године, назива Villa Kamanch. Том даровницом се Сремска Каменица као конфисковани посед дарује манастиру у Укурду, који се тада називао Белафонс, а данас Петроварадин.

14. век и почетак 16. века били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се 1408. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из 1439. године зове се Каманец.

Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у Турском освајачком походу. Први пут су Турци наишли 1520. године када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. 1526. године, после крвавих борби по Јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменца је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви вина, те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.

После турске најезде, древна Сремска Каменица је опустела. На месту богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до 1687. Каманец припада Варадинској нахији.

Од 1702. године аустријске власти Каманец, отет од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, 1728. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до 1750. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.

Овде се налази Кућа из 1797. године у Каменици Нови Сад.

Каменица се брзо развијала и већ 1886. године постаје општина у саставу иришког среза и таква остаје све до 1941. године.

Од успостављања цивилне управе у крајевима освојеним од Турака за време Аустроугарске монархије Сремска Каменица има своју општину, која као таква остаје све до 1955. године, када је припојена општини Петроварадин при којој је била свега две године, после чега бива припојена општини Нови Сад.

                                     

1.1. Историја Други светски рат

У Сремској Каменици усташе су одмах отпочеле пљачкање и развлачење покућства из официрских и подофицирских станова. Жандармеријске школе, из Енглеско-југословенске болнице за децу туберкулозних костију, из многобројних вила и станова Срба, Новосађана, расејаних по каменичким виноградима, затим из Домаћичке школе Краљевског фонда и то у корист тамошње римокатоличке жупне цркве. Усташе су отимале и оно мало понеких ствари, стоке и другог, српским изгнаницима из бачких колонија, који су се непрегледним масама пешице преко Фрушке Горе, повлачиле у правцу својих некадашњих огњишта, остављајући за собом, гробове деце, стараца и старица, помрлих од умора и глади и злостављања. Одузимало се одело, обућа, и све до доњег рубља војницима Србима који су се враћали својим кућама у Бачку и обратно из Бачке у Србију.

У Сремској Каменици прописују се драконске казне за оне који у одређеном року не скину ћириличне натписе са радњи и кућа". Премазани су сви натписи писани ћирилицом на приватним и јавним зградама. Такође се уништавају и све књиге писане ћирилицом. "Трговачки натписи ћирилски на кућама одмах скинути". На "граду" деспота српског светог Стевана Штиљановића усташе су са дечурлијом полупале национални и верски грб. Све националне слике на многим местима и иконе покупљене су из надлештва и кућа и спаљене у општинском дворишту.

У цркви у Сремској Каменици усташе из Осијека "вршили су нужду и оставили је потпуно загађену људским изметом".

                                     

2. Име града

Име Сремска Каменица је свакако словенског порекла, јер се и код њеног првог назива Villa Kamanch осећа присуство корена словенске речи камен, те се претпоставља да је име добила по камену кога има на њеном југу и који је неко време експлоатисан на Парагову. Подробне напомене о историји места: Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

                                     

3. Демографија

У насељу Сремска Каменица живи 8.870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38.5 година 37.6 код мушкараца и 39.3 код жена. У насељу има 3.789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.23.

Ово насеље је углавном насељено Србима према попису из 2002. године.

                                     

4. Образовање

У центру Сремске Каменице налази се Основна школа "Јован Јовановић Змај", основана 1951, која носи име дечјег песника Јована Јовановића Змаја. У Сремској Каменици се налази и Школски центар за полицијску обуку МУП-а Србије. Такође, у Сремској Каменици се налази и највећи приватни универзитет у Војводини - Универзитет Едуконс. Оснивач овог универзитета је каменчанин проф. др Александар Андрејевић, а један од професора који предаје на универзитету је такође каменчанин проф. др Бранислав Радновић.

                                     

5. Спољашње везе

  • Мапе, аеродроми и временска ситуација локација Fallingrain
  • Дворац Марцибањи-Карачоњи
  • Гугл сателитска мапа Maplandia
  • План насеља на мапи Mapquest
  • Званична презентација града
                                     
  • дренира северне падине Фрушке горе. Тече ка северу и у Дунав се улива у Сремској Каменици 77 м.н.в. У доњем делу је каналисан. Амплитуде протицаја крећу се
  • Кућа из 1797. г. се налази у Сремској Каменици у Карађорђевој улици бр. 21. Данас се ова кућа налази под заштитом државе и представља културно добро
  • Дечје село Др Милорад Павловић у Сремској Каменици отворено је 4. новембра 1975. године, као установа за смештај деце без родитељског старања и као
  • Планинарски дом Медицинар се налази на Фрушкој гори, на Поповици Сремска Каменица поред домова Црвени Чот и Железничар. Налази се на претпоследњој станици
  • Институт у Сремској Каменици обухвата три здравствене, наставне и научно - истраживачке установе: Институт за кардиоваскуларне болести Војводине Институт
  • Краљевином Славонијом на западу. Најважнији градови у округу: Илок Инђија Ириг Каменица Рума Шид Изузев Илока који се данас налази у Хрватској, сви поменути градови
  • Каменички парк је парк у Сремској Каменици који од децембра 2008. године има статус споменика природе и под заштитом је државе. То је највећи новосадски
  • Ђорђе Никшић Бешеново, код Сремске Митровице, 3. мај 1922 - Сремска Каменица 14. мај 1986 учесник Народноослободилачке борбе, друштвено - политички
  • 1931. Апатин Бачка Паланка Беочин Футог Ветерник Нови Сад Сремска Каменица Петроварадин Сремски Карловци Земун Београд Панчево Смедерево Ковин Костолац

Users also searched:

...