Back

ⓘ Категорија:Идеализам




                                               

Идеализам

Идеализам представља филозофско становиште о приоритету идеје у односу на материјални свет. Два основна типа идеализма су: метафизички идеализам, који спекулише о идеалној реалности и епистемолошки, односно сазнајни идеализам, по којем, у процесу сазнања ум једино може докучити психичке ствари, односно да је предмет спознаје увијек условљен могућношћу његове перцепције. Метафизички идеализам је директно у супротности са материјализмом, погледом по којем основну супстанцу свега постојећег чини материја.

                                               

Апсолут

Апсолут је појам који се користи у филозофији за означавање крајње, свеобухватне стварности посматране као цјелина, али у исто вријеме као извор разноврсности, односно као комплетне или перфектне стварности која у исто вријеме није раздвојена од коначног и несавршеног свијета. Овај појам у филозофију су унијели Шелинг и Хегел пред сам крај 18. вијека, а убрзо је постао веома битан у филозофији идеализма. Апсолут као појам врло често се користи за Бога, као Свемогућег и Свевременог.

                                               

Идеја

Идеја термин је који се користи у свакодневном говору али и значајан појам промишљања унутар филозофије. Идеја је тако филозофска величина која различитим приступима упућује на концепт априорне менталне слике. По Платону идеја је темељ онтолошке стварности, она је праслика. По њему идеје стварају мотив преко којега бива свет, то су форме с којима га је Демијург створио. По Канту идеја је праслика употребе разума, трансцендентан појам који прекорачује границу сазнања. Хегел идеји даје атрибут јединог реалног бића. По њему она је појам, реалитет појма и јединство једног и другог, она је вечн ...

                                               

Мисао

Мисли и мишљење су психолошке функције која нам омогућују да путем мисаоних операција одређујемо својства појава и откривамо односе међу њима. Мишљење или ток мишљења је ментални процес који се одликује расуђивањем и закључивањем, односно схватањем узрочно-последичних веза између различитих појмова. Мисао односно садржај мишљења се редовно очитава у неком суду или тврдњи. У филозофији се обично претпоставља да су људи окарактерисани рационалношћу, а најочигледније испољавање рационалности је способност мишљења. Због сложености и условљености емоционалним и другим факторима разликујемо: кон ...

                                               

Утопија

Утопија је, у основном значењу појма, место којег нема, које не постоји. Након објављивања књиге Томаса Мора о најбољем уређењу државе, појам утопија је постао синоним за све замисли које истражују могућност идеалног решења, било организације државе, односа међу људима или престанка било каквих сукоба и ратова, али у пракси до сада нису остварене, без обзира на покушаје. Утопија је идеално замишљена земља, заједница са савршеним друштвеним односима где владају благостање и срећа. Дарко Сувин, канадски теоретичар хрватског порекла, дефинисао је утопију као: ”вербалну конструкцију о одређено ...

                                               

Утопијски социјализам

Утопијски социјализам је прва струја модерног социјализма и социјалистичке мисли, као што је приказано дјелом Хенрија де Сент-Сајмона, Чарлса Фуријера, Етјена Кабета, Роберта Овена и Хенрија Џорџа. Утопијски социјализам се често описује као представљање визија и контура имагинарних или футуристичких идеалних друштава, при чему су позитивни идеали главни разлог за кретање друштва у таквом правцу. Каснији социјалисти и критичари утопијског социјализма сматрали су да утопијски социјализам није утемељен у стварним материјалним условима постојећег друштва, а у неким случајевима и као реакционар ...

                                               

Филозофија духа

Филозофија духа је грана филозофије, коју чине: филозофија психологије, филозофска психологија и такође, дио метафизике, који се бави природом менталних феномена и начин на који се исти уклапају у каузалну структуру стварности. Филозофија психологије, као грана филозофије науке, испитује оно што каже психологија о природи психолошких феномена, испитује одређене дијелове теоретске психологије, испитује кориштене моделе, понуђена објашњења и законе на којима се исти базирају, и на крају, испитује на који начин се психологија уклапа са природним и друштвеним наукама. Филозофска психологија, и ...

                                               

Холизам

 Холизам је универзално схватање да организам у физиолошком, психолошком и социјалном смислу може да функционише само као целина. У социјалном раду, важна методолошка оријентација разумевања проблема клијента, реализована ангажовањем стручњака различитих профила. Појединац се види као више од просте суме сопствених делова, а проблеми се посматрају у ширем контексту. Прихватање ове оријентације подразумева приступ који интегрише социјалне, културне, психолошке и физичке утицаје на појединца или проблем.

                                               

Apsolutni idealizam

Apsolutni idealizam je jedna forma idealizma. Jedan od najpoznatijih predstavnika apsolutnog idealizma je Georg Vilhelm Fridrih Hegel. Pripadnici apsolutnog idealizma smatraju da je celokupna stvarnost jedna jedinstvena apsolutna ideja. Ona predstavlja jedinstvo subjekta i objekta i ona se neprestano razvija, kreće, unutar sebe. Hegel je tu pokretačku snagu apsolutne ideje nazvao "dijalektika", i stvorio je tri zakona dijalektike.

                                     

ⓘ Идеализам

  • Костараика напустила Средњоамеричку Федерацију. Плава је симбол неба, наде, идеализма и очувања. Бела представља мир, мудрост и срећу а црвена крв проливену
  • У традиције које обухватају континенталну филозофију спадају немачки идеализам феноменологија, егсистенцијализам и њени атецеденти херменеутика, структурализам
  • сазнања материјалних објеката, али не и њиховог постојања. Мур је побијао идеализам пре свега Берклијев став о принципима постојања. Везано за то, Мур се
  • и стварног постојања. Платонизам је темељ сваког каснијег обективног идеализма а тиме и сваке метафизике. Платонизам овухвата разнородне филозофске
  • antiteza antropologija apeiron ἄπειρον apsolut apsolutni duh apsolutni idealizam apstrakcija arhetip aristotelizam astronomija ataraksija ateizam atribut
  • njemački filozof. Bio je profesor u Baselu i Jeni. Obnovio je Fihteov etički idealizam Smatrao je da današnja kultura razara život, jer je svako njeno područje
  • свом агностичком обиљежју својствен не само Кантовом трансценденталном идеализму него и облицима реалистички оријентисаног позитивизма Огист Конт и др
  • виђнана - вада је била једна од две главне школе махајана будизма. Заступала је идеализам спознајне свести, тврдећи да је само свест виђнана стварна, док објекти
  • Филозофије у контрадикторности материјализмом или физикализмом обухватају идеализам плурализам, дуализам, и друге форме монизма. Материјализам је филозофски
  • Кристоф. У образложењу награде је речено: .. за допринос узвишеном идеализму књижевног дела, и за осећајност и љубав према истини које је користио

Users also searched:

...