Back

ⓘ Страхиња Митровић




                                     

ⓘ Страхиња Митровић

Рођен је 1922. године у Тузли. После завршене основне школе, похађао је Тузланску гимназију. Године 1939, због лошег материјалног стања је морао да напустити школовање и запосли се као зидар. Још као ученик гимназије, дошао је у додир са омладинским револуционарним покретом.

Након окупације Југославије, 1941. године, прикључио се Народноослободилачком покрету НОП и радио је на прикупљању оружја, растурању летака, исписивању антифашистичких парола и др. Потом је деловао као илегалац у окупираној Тузли и учествовао је у акцији разоружавања једног домобранског официра.

Због своје активности, средином октобра 1941. године је био ухапшен од стране усташке полиције. У затвору је након десет дана боравка, успео да побегне са двојицом другова. Они су претходно убили једног стражара и потом узели његово оружје и извели бекство. Након бекства, пребацили су се на Мајевицу, где су ступили у Мајевички партизански одред.

У Одреду се истицао као храбар борац од првих борби. Нарочито се истакао као бомбаш у нападу на непријатељско упориште на превоју Површници, на Мајевици. Крајем 1941. године, пошто је у међувремену, био примљен у чланство Комунистичке партије Југославије КПЈ, постављен је политичког комесара Друге чете у Мајевичком партизанском одреду. Ко борац, али и политички руководилац у јединици, иако млад стекао је поштовање међу борцима у чети, али и међу народом Мајевице.

Четници Радивоја Керовића и Стевана Дамјановића Леке, извршили су 20. фебруара 1942. године изненадни напад на Штаб Мајевичког партизанског одреда у селу Вукосавцима, код Лопара. Том приликом погинуло је 30 партизана, међу којима командант и политички комесар Мајевичког одреда - Иван Марковић Ирац и Фадил Јахић Шпанац. Истог дана, четници су на Мајевици извршили изненадни напад на Другу чету Мајевичког партизанског одреда.

Пошто мајевички партизани и четници, до тада нису ратовали, четници су често навраћали до партизана и обратно. Тог дана, четници су дошли до Штаба Друге чете и Страхиња их је примио у кућу у којој је боравио. Након уласка у кућу четници су извадили пушке и позвали партизане на предају. Страхиња је тада дохватио свој пиштољ и убио двојицу четника, али је наступила борба у којој је страдало седам партизана, а он је био тешко рањен и истог дана је преминуо.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • 2019. Јака у Олимпији, Ђекић и Митровић у Мега Визури kkpartizan.rs. 16. 3. 2011. Приступљено 15. 8. 2019. Митровић на позајмици у екипи Будућности
  • Пијетловић, Андрија Прлаиновић, Никола Рађен, Сава Ранђеловић, Виктор Рашовић, Страхиња Рашовић, Ненад Стојчић, Денис Шефик Тренер: Дејан Савић Марко Аврамовић
  • завод Србије Интернационална приватна школа Руђер Бошковић ОШ Бановић Страхиња Чукарица Ловачка комора Србије Институт за мултидисциплинарна истраживања
  • Савић Жика Александар Филимоновић као Дејан Митровић Нада Блам као Комшиница Мица Александар Ђурица као Страхиња Бојић Ања Алач као Теодора Деспотовић Предраг
  • режији Владимира Погачића. Сцемарио су написали Миодраг Ђурђевић и Живорад Митровић Велики и мали први су југославенски дугометражни играни филм награђен
  • bubnjevi Igor Petrović - bubnjevi i gitara Nenad Mitrović - gitara Siniša Stojanović - bubnjevi Strahinja Vuković - bubnjevi Milan Kuzmanović - bubnjevi
  • Ђуровић као Стева Бајић Ирена Јовановић као Сандра Звонко Митровић као Адил Тихомир Арсић као Страхиња Арсић Горица Поповић као Гордана Арсић Драгана Мркић
  • Александар Митровић и један Душан Тадић који је поново, као на претходном мечу, постигао гол и забележио две асистенције. Дана 12. новембра, Митровић је голом
  • Архивирано из оригинала на датум 15. 09. 2016. Приступљено 18. 10. 2020. Митровић М. 3. 9. 2015 Ђокић Зове Звезду у варош Спорт, шпампано издање

Users also searched:

...