Back

ⓘ Друштвени контекст




Друштвени контекст
                                     

ⓘ Друштвени контекст

Друштвена средина, друштвени контекст, друштвено-културни контекст или средина се односе на непосредну физичку и социјалну средину у којој људи живе, односно у којој се нешто дешава или развија. Средина укључује културу у којој је појединац образован или у којој живи, као и људе и институције са којима се налази у интеракцији.

Интеракција се може одвијати лично или преко комуникационих медија, чак и анонимно или у једном смеру, и не мора да подразумева једнакост друштвеног положаја. Дакле, социјално окружење је шири појам од појмова друштвене класе или друштвени круг.

                                     

1. Солидарност

Људи у истом социјалном окружењу често развијају осећај друштвене солидарности; склони су ка томе да верују и помажу једни другима, као и да се окупљају у оквиру друштвених група. Чак и када се њихови закључци разликују, њихови начини размишљања су слични.

                                     

2. Природна/вештачка средина

У циљу обогаћивања својих живота, људи су користили природне ресурсе и у том процесу је дошло до стварања многих промена у природном окружењу. Људска насеља, путеви, фарме, бране и многе друге ствари су постајале све развијене. Све ове људске творевине су укључене у нашу културну средину, Ервинг Гофман посебно наглашава дубоку друштвену природу индивидуалне животне средине.

                                     

3. Етничка/друштвена структура

Чарлс Рајт Милс је представио супротности између непосредне средине радних места / породице / комшилука и ширих формација друштвених структура, наглашавајући посебно разлику између "личних проблема у средини" и "јавне кризе друштвених структура".

Емил Диркем заузима шири поглед на друштвено окружење етничку средину, тврдећи да садржи Интернализоване норме и репрезентације друштвених снага и социјалних чињеница: "Читав наш друштвени амбијент треба да буде попуњен снагама које заиста постоје само у нашем сопствени ум" - колективна репрезентација.

                                     

4. Фенеменологија

Феноменолози приказују контраст између две алтернативне визије друштва, између детерминистичког ограничења средине и колевке амбијента.

Макс Шелер прави разлику између средине као искуства које је вредно проживети и објективне друштвене средине коју уређујемо како бисмо направили првобитно поменуту, напомомињући да социјално окружење може или да подстиче или да ограничи наше стварање личне средине.

                                     

5. Друштвена операција

Пјер Џенет је на неурозу гледао као на део производа који је резултат дисфункционалне друштвене средине – породице, друштвених мрежа, пословног окружења и слично – и сматрао је да би у неким случајевима оно што је називао "друштвена операција" за прављење додатног простора у средини била погодна мера.

Сличне идеје су од тада биле усвојене у друштвеној психијатрији и породичној терапији.

                                     
  • који, у зависности од контекста може да се преведе као дружење, удобност или забава. Често се користи како би се описала друштвена и опуштена ситуација
  • Друштвена акција је организовани вид извођења неке активности у оквиру институционализованог система која је усмерена ка постизању неког заједничког циља
  • краткорочне и дугорочне промене у мотивацији у току учења језика. Користећи друштвени конструктивистички модел оптерећења Марион Вилијамс и Роберт Бурден су
  • дигиталних технологија у смислу ширег друштвеног и културолошког контекста Даље наставља истраживање утицаја друштвених мрежа на глобалном нивоу уз помоћ
  • врста Чарлса Дарвина Charles Darwin многи друштвени научници су настојали да примене ову теорију у друштвене науке. Паул Брока Paul Broca француски
  • оријентисана већ од првог броја Наша стварност проблематизује шире друштвено - културне контексте те залази у филозофску тематику односа идеализма и материјализма
  • социолошког система: Друштвени процес је онај процес којим се људи повезују једни са другима или се међусобно раздвајају. Друштвени однос је лабилно стање
  • налазећи да је вршњачки притисак водећи фактор до појачаног ризика у контексту социјалног окупљања, малог надзора родитеља, иако их је појединац пријавио
  • етничке, расне, верске или полне групе у савременом друштву. У ширем контексту користи се и као синоним за напредак у идеолошким, политичким, социјалним

Users also searched:

...
...
...