Back

ⓘ Јужни Кучај




Јужни Кучај
                                     

ⓘ Јужни Кучај

Јужни Кучај је планински масив у источној Србији. На северу се граничи са реком Ресавом и планином Бељаницом, са истока Злотском реком и Црним врхом, са југа реком Честобродицом и са запада долином реке Велике Мораве.

                                     

1. Опис

Планина има велики број врхова преко са 1000 метара надморске висине. Највиши врх Јужног Кучаја је Велика Треста који досеже 1.284 метара надморске висине.

У четвороуглу Ресавице, Жагубице, села Злот и села Јабланице налази се најређе насељена територеија урбаног дела Европе.

Представља једну од најлепших планина Србије.

                                     

2.1. Биљни и животињски свет Биљке

Планина је богата ливадама и пашњацима. Ливаде обилују лековитим биљем: кантарион, хајдучка трава, мајчина душица, камилица, матичњак, коприва, вранилова трава и сремуш.

Од дрвећа најзаступљенији су храст, граб, цер, јасен, јавор и буква. Букове шуме на Јужном Кучају представљају највећи комплекс ове врсте у Европи.

Планина обилује печуркама, међу којима многе спадају у јестиве гљиве. У шумама и ливадама Јужног Кучаја могу се наћи вргањи, лисичарке, млечница, рудњача, шампињон, буковача, јајчара, као и пухаре.

Од шумског воћа највише је шумских јагода, купина, дрена, боровнице, лешника, дивљих јабука и крушака као и дивљих трешње.

Током јесени може се наћи црвени и црни глог, шипак и трњина.

                                     

2.2. Биљни и животињски свет Животиње

Од животињског света на Јужном Кучају живи набројнија популација вукова у Европи. Ту су још и лисица, зец, дивља свиња, срна, јелен, јазавац, веверица, рис и дивокоза. Било је покушаја враћања медведа којима је ова планина била природно станиште све до 60-их година прошлог века.

На планини живе и све врсте змија које се могу наћи у Србији. Од отровница ту су поскок, шарка, шарган као и све врсте водених змија.

Водене змије живе у рекама и потоцима којма планина обилује.

                                     

2.3. Биљни и животињски свет Реке

Реке Јужног Кучаја су: Ресава, Ресавица, Чемерница, Некудово, Речка, река Бусовата, Грза, Црница, Брезовица, Радованска река, Раваница, Честобродица, Михуљска река и Злотска река.

Велики број река су понорнице или чак вишеструке понорнице, што је још једна карактеристика Јужног Кучаја која није тако честа у Европи.

                                     

3. Рударство

Јужни Кучај сматра се центаром рударења у Србији. Рудници Ресавица налазе на територији која је била и остала богата шумом.

На обронцима планине налазе се рудници Рембас, Јасеновац, Боговина док су у непосредној близини Соко, Алексинац, Лубница и Вршка чука.

                                     

4. Природне лепоте

На територији Јужног Кучаја налази се предео нарочитих природних лепота: Горња Ресава, Лазарев кањон и општи резерват природе у коме се налази Винатовача.

Од меморијалних споменика природе на територији ове планине се налази Мијајлова јама и заштићено непокретно културног добра, простор око Манастира Манасије, Раванице и манастира у сливу реке Црнице познатији као "Света гора Црничка”.

Као строги резервати природе заштићене су клисуре реке Ресаве и клисура реке Суваје.

Природни споменици су Ивков понор, Радошева пећина, Велика Атула, Бушан камен, Јама Вртачеље, Ресавска пећина, Лазарева пећина, пећина Верњикица, Хидрокомплекс Лисине.

Неки од још увек недовољно промовисанхи објеката на овој планини су природних објеката: крашко поље Дивљаковац, водопади Прскало и Бигар, понори реке Клочанице, реке Некудово и извор и понор Радованске реке.

                                     
  • Планина Кукавица се простире на југоистоку Србије на левој обали Јужне Мораве, у Пчињском и Јабланичком округу. Према западу је ограничена реком Ветерницом
  • ИД Слика Назив Локација Место ПП18 Парк природе Кучај - Бељаница 44.028540 N 21.774247 E 44.028540, 21.774247 Жагубица, Деспотовац, Бор, Бољевац, Параћин
  • и сифонска пећина Гаура Фундоњ, код села Подгорца, на источним падинама Кучаја У природи се срећу случајеви комбинације понорске и сифонске пећине. Овакве
  • целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске
  • део планине, који припада Заплању, познат је под овим именом, док је њен јужни део познат по називу Крушевица. Крајем 15. и почетком 16. века, породица

Users also searched:

...